Oni koji žele da razumeju kako je potpuno distribuirani tim koristio čet i video-konferensing da bi izgradio proizvod koji menja svet treba da pročitaju knjigu “Godina bez pantalona” Skota Berkana (Scott Berkun), u kojoj autor opisuje kako je to raditi za WordPress.com, osmi veb sajt po posećenosti u SAD-u, gde svi rade od kuće, niko ne koristi email i svakodnevno se izbacuju desetine unapređenja za korisnike. Čim je izašla 2013. godine, knjigu u kojoj autor slikovito prenosi svoje iskustvo sa radom na daljinu, pročitao je i Tomaš Tunguz (Tomasz Tunguz), generalni direktor kompanije Redpoint. On je, kako kaže, još tada predvideo da će, u godinama koje slede, video-konferensing i online sastanci postati mnogo rasprostranjeniji, kao i priče poput ovih u kojima su ispričani i prepričani Skotovi doživljaji. I zaista, šest godina kasnije, u tekstu objavljenom krajem maja na Liinkedinu, Tomaš konstatuje da je rad na daljinu postao pravilo, uz nekoliko različitih osobenosti…
Danas postoje brojni primeri potpuno distribuiranih kompanija. WordPress je bio među prvima. Invision, Buffer i Gitlab su tri druge. Ovo je korporativna struktura gde članovi tima retko dolaze u kancelariju i rade preko interneta.
Postoje i primeri poludistribuiranih kompanija. „Zaposleni u Hashicorpu i Mattermostu koriste GTM funkcionalnosti u sedištu, ali upravljaju distribuiranim inženjerskim timom. Ova struktura je zajednička za kompanije koje monetarizuju softver otvorenog koda. Inženjerska zajednica koja sarađuje na projektu često je rasuta širom sveta“, navodi jedan primer Tomaš Tunguz.
Takođe postoji mnogo primera kompanija sa sedištem u SAD-u i inženjerskim timom u nekoj drugoj zemlji. Pre deset godina to su najčešće bili Izrael i Indija. Danas su to Kina, Brazil, Indija, Argentina, Francuska, Irska, Nemačka… „Koju god zemlju da navedete, tamo postoji startup sa udaljenom kancelarijom“, tvrdi direktor Redpointa...
Tekst u celosti možete da pročitate u virtuelnom izdanju časopisa.
