Piše: Srđan Nonković, konsultant i predavač ASEE
Da bi povećali produktivnost i efikasnost nekog posla, procesa ili procedure postoji redosled koji manjeviše važi za sve slučajeve, bez obzira na branšu ili vrstu posla, a sastoji se iz četiri koraka: analiza, traženje rešenja, implementacija i standardizacija.
Nijedan od koraka nije problematičan, jedini problem koji se javlja u praksi je što se prvi korak analiza, vrlo često, delimično ili potpuno preskače. Pri pojavi problema odmah se prelazi na traženje rešenja, jer pošto radimo ovde već toliko godina i svaki dan posmatramo ono što radimo podrazumevamo i da znamo šta je potrebno da uradimo kako bismo poboljšali efikasnost poslova koje obavljamo.
Uobičajeno je da smatramo da su povećanje plata, povećanje broja operatera/radnika, promena šefa, kupovina nove opreme, veći prostor, povećanje intenziteta rada itd. logična rešenja koja nas mogu “gurnuti” napred. To bi sve bilo OK da smo razotkrili prave uzroke problema, a ne samo zagrebali površinu. I tačno je da su takvi potezi, osim povećanja intenziteta rada, poželjni i da bismo povećali produktivnost, ali ne utiču toliko na povećanje naše rentabilnosti i konkurentnosti, jer nose sa sobom velika ulaganja. Analize koje sprovodimo su vrlo često subjektivne, ne uključuju ljude koji učestvuju u procesu, dugo traju, rezultati analize su nepregledni, dosadni i ne upućuju na prave uzroke problema. Razmena ideja se vrši preko mejla, jedna osoba “crta” proces kako to ona vidi, a ostali treba da se usaglase ili da dodaju “svoje”. Problem je što svako od nas ima “svoj” proces u glavi, a u stvarnosti je drugačije. To kako treba da izgleda efikasan proces, implementacija, stvari su od kojih nas boli glava…
Tekst u celosti možete da pročitate u virtuelnom izdanju časopisa.
