Svetski priznati autoriteti iz oblasti nauke o menadžmentu i ranije, a naročito poslednjih godina, sa stranica svojih knjiga gotovo vapeći pozivaju na ljubav u praksi upravljanja. Isak Adižes, Piter Sengi, Dana Zohar, Džems Kozes i Bari Posner, Ken Blačard, Džek Zufelt, Patriša Ebjurdžin… upozoravaju da milion sabranih, na individualističkom načelu zasnovanih sebičnosti, koje su ovladale svetom kapitalističke privrede, moraju ustupiti mesto činjenju dobra celini.
Tvorac teorije o menadžerskim stilovima (kojih ima 30 + 1) i njihova “četiri vitamina” (paei) profesorIsak Adižes ističe da je redosled paei slova u menadžerskom kôdu tipičan “ples“, a da je optimalan ieap, dakle potpuno obrnut redosled. Kao dokaz za to on upućuje čitaoca drugog, izmenjenog i dopunjenog izdanja svoje knjige “Životni ciklusi preduzeća” na knjigu Postanja, dajući time priči o menadžerskom kôdu svojevrsnu religiozno-metafizičko-filosofsku dimenziju…
Kako je Božje stvaranje podstaknuto pokretanjem u ime dobra (“I vidje Bog da je dobro.”), a još je grof Tolstoj napisao kako “želeti dobra znači voleti ljude”, to je ljubav pokretač svih aktivnosti od stvaranja sveta. Veza koju je profesor Adižes napravio između menadžerskog kôda i Biblije logično ga je dovela do spoznaje da je prvo slovo u akronimu kôda slovo I – od reči integracija, čiji koren znači “držati se zajedno”. Tako je otkriven i peti element kôda koji ga celog prožima – dobro koje je ljubav. Dobro koje nas drži zajedno u celini.
Tekst u celosti možete pročitati ovde
