Ja ću biti “predigra” onim ozbiljnim temama o kojima će se ovde pričali. Mislim da je ono što ću pričati “predigra” i nečemu o čemu ne treba samo razmišljati nego po čemu treba i delati pre nego što krenete u priču o uvođenju ERP-a. “Šta sve moram da uradim pre nego što krenem u sprovođenje ERP-a”.
Pred vama je deo nečega što se zove “Životni ciklusi preduzeća”. Verujem, a i gledam to svaki dan, da se sve kompanije ponašaju po ovom obrascu.
Neću duboko ulaziti u njega, već ću “protrčati” kroz ove životne cikluse citirajući ljude koji su osnivali preduzeće ili one koji su bili oko njih kada su se nalazili u nekim od ovih faza.
Zamke pri rastu kompanija
Prva faza, predfaza, naziva se “Faza udvaranja”. Organizacija još ne postoji formalnopravno. Zasniva se u glavi osnivača koji je teran nekim nezadovoljstvom, nečim što je pre radio. Pričam o ideji koju moraš da imaš, a koja mora da bude drugačija. Sem te ideje potrebna je ispremnost da se preuzme rizik: daš otkaz tamo gde si radio, iznajmiš neki “ćumez”, jer su svi, čak i oni veliki, tako kretali, a naročiti ovi “samonikli” kako ja volim da ih zovem. Ja pravim ozbiljnu razliku između “samoniklih” i “posađenih”. Samonikli mora da da otkaz, da zaposli neke ljude, da ulazi u “Doba povoja”. A u toj fazi je normalno sve ono što knjige iz menadžmenta pišu da nije normalno za jednu organizaciju: da radiš 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji, 365 dana u godini. Nema organizacione strukture i ne može da je bude, a jasna organizaciona struktura je preduslov da bi se uveo ERP. U “Doba povoja” firme su organizovane kao kada mala deca igraju fudbal tamo gde je lopta tamo su svi. Tako i firme, gde je klijent, svi jure klijenta. U tom trenutku, i još malo kasnije, opasno je uvoditi ISO 9000, opasno je uvoditi ERP…
Tekst u celosti možete pročitati u virtuelnom izdanju časopisa.
