Ima nekih brojeva časopisa kada je iz sadržaja teško izdvojiti samo pojedine teme ili tekstove i preporučiti ih čitaocima, jer tek svi zajedno, kao celina, prenose željenu poruku. Upravo takvo je ovo izdanje GM-a.
Bez podsećanja na globalističke trendove u savremenom svetu bilo bi teško sagledati značaj ekonomske diplomatije i njene uloge u pozicioniranju domaćih firmi na “planetarnoj tržišnoj areni”, gotovo jednako kao i razumeti da je u svetu bez oštrih granica za uspeh ponekad važnija sposobnost od fizičkih resursa. A tek nakon toga smisao dobijaju i insistiranje na edukaciji, i učenje iz iskustva drugih, i otklanjanje terminoloških nedoumica vezanih za berzansko poslovanje, i podsećanje (makar i šaljivo) na poželjne osobine onih koji su istinski “lideri promena” ili onih koji bi da budu uspešni u poslovima prodaje… U svetu u kojem se sve meša i prepliće, a ekonomska razmena globalizuje, pravi način diferencijacije od konkurencije jeste brendiranje, zbog čega je onda bilo važno da se razume ko određuje sudbinu brenda i kako se kreira naklonost prema vlastitom proizvodu.
I konačno, ovog puta je van konteksta priče o opštoj povezanosti i međuzavisnosti bilo nemoguće razumeti čak i nove trendove poslovnog oblačenja muškaraca, gde se, tvrde stilisti, primereno “sivilu” svetske ekonomske situacije u modu ponovo vraća klasično sivo poslovno odelo.
A da se u procesu globalizacije, kada “oslobođeni geografskih stega” koegzistiraju različiti sistemi vrednosti, ne bi zaboravilo na značaj humanizma i solidarnosti, tu je priča o zadužbinarstvu. Afirmacija ove institucije i oživljavanje duha dobročinstva mogli bi da budu i svojevrsni putokaz u traganju za smislom u savremenom “tehnološkom društvu” koje jeste “uspelo da umnoži prilike za uživanje, ali i dalje ne ume da stvori radost”, jer kažu da radost življenja može da oseti samo onaj ko oseti radost iskrenog davanja.
