Ekonomska diplomatija: Pozicioniranje u vreme globalizacije

0

Piše: mr Dejan Miletić

Savremeni svet je oslikan neprestanim promenama u kojima ključ ekonomskog uspeha leži u sposobnosti njihovog razumevanja i optimalnom prilagođavanju novonastalom poslovnom okruženju. Taj novonastali socijetalni ambijent nije ništa drugo do globalizacija. Ako imamo u vidu da se globalna ekonomija karakteriše visokim nivoom konkurentnosti, otvara se pitanje kako ekonomski subjekti malih država, kao što je naša, mogu da ostvare zadovoljavajuća tržišna učešća, odnosno kako mogu da ostvare komparativne prednosti koje bi omogućile adekvatno pozicioniranje na tržištu? Upravo to pronalaženje “tržišne niše”, kako kaže Piter Draker (Peter Dracker), nije ništa drugo nego način da se osigura opstanak i kasnije ekonomski rast i razvoj. U tom smislu, naša istraživanja pokazuju da veoma važnu pozitivnu ulogu može da ima efikasnost i efektivnost diplomatije, ili preciznije njene ekonomske komponente za koju je sve prihvaćeniji termin – ekonomska diplomatija.

Diplomatija se u savremenom svetu nalazi na veoma složenim iskušenjima i u neprestanim transformacijama, pokušavajući da zadrži povlašćeni status i visoki istorijski ugled ključnog aktera međunarodnih odnosa. Stvari su se značajno iskomplikovale od prestanka “hladnog rata”, jer su se od tada do danas barijere između država postepeno rušile i nestajale, pa se spontano nametalo pitanje realnih potreba za diplomatijom u obimu i obliku u kojima je ona bila zastupljena proteklog stoleća. Susreti na vrhu, “šatl diplomatija”, postojanje samo jedne “super sile” – SAD, nagli tehnološki razvoj i informaciona eksplozija učinili su da diplomatija iz 20. veka nije tako korisna i funkcionalna kao pre.

I pored činjenice da svet nije nešto posebno sigurnije mesto nego što je to bio tokom prošlog veka, ipak treba konstatovati da se oseća značajnije pomeranje težišta u radu diplomatije sa bezbednosno – vojnih i političkih pitanja na polje ekonomije. Ova tendencija nije samo logična reakcija na promene u okruženju, već je i neophodan odgovor na potrebe ekonomskih subjekata globalne tržišne arene.

Šta je ekonomska diplomatija?

Ekonomska diplomatija nije novi termin za novu pojavu u razvoju diplomatije. Od renesanse do danas ekonomska problematika je bila jedan od najužih zadataka diplomatije, uporedo sa političkim i bezbednosnim aspektima, obezbeđujući preko njih određenu ravnotežu moći. Ekonomska i bezbednosno – politička diplomatija mogu se posmatrati kao dva povezana DNK lanca koja naizmenično dobijaju prioritet u zavisnosti od istorijskih okolnosti i okruženja u kojima se države nalaze.

U međunarodnom sistemu ekonomska diplomatija dobija dodatno na značaju sa ubrzavanjem globalizacije (misli se pre svega na dodatno jačanje stepena međuzavisnosti između država, kao i integrativnih procesa na regionalnom i globalnom nivou), i to u uslovima nedostatka adekvatnih pravila i institucija koje postavljaju okvir nastupa ekonomskih subjekata planetarne tržišne arene. U takvim okolnostima firme se pozivaju na institucije svojih država kako bi osnažile nastup na svetskom tržištu. Vlade nemaju velikog izbora nego da podrže aktivnosti preduzeća sa svoje teritorije, jer u suprotnom preduzeća drugih država će iz njihove pasivnosti izvući korist. Sve ovo nije ništa drugo nego otvorena borba za rast i razvoj ekonomske snage pojedinih preduzeća, čiji uspeh u krajnjem slučaju predstavlja i uspeh ekonomske politike demokratski izabranih vlada.

Budući da ekonomska diplomatija ima jasnu istorijsko razvojnu dimenziju, treba konstatovati da je sam termin relativno novijeg datuma i korene vuče iz francuskog jezika – la diplomatie economique. Veoma brzo je prihvaćen od strane ruske diplomatije pod tačnim nazivom – ekonomičeskaja diplomatija. Sa druge strane imamo anglosaksonske varijante, koje koriste termine trgovinska diplomatija (trade diplomacy), komercijalna diplomatija (comercial diplomacy), mada se u poslednje vreme i kod njih može zapaziti sve šira zastupljenost termina ekonomska diplomatija. Jasno je da u zavisnosti od prve reči (ekonomska/trgovinska) postoje i određene razlike u definisanju samog pojma. Trgovinska diplomatija stavlja akcenat na unapređenje trgovine, dok ekonomska diplomatija predstavlja širi pojam koji se tiče svih ekonomskih aspekata.

U tom smislu trgovinska diplomatija, prema zvaničnom tumačenju State Departmanta, podrazumeva aktivnosti države na promociji i zaštiti interesa firmi na međunarodnom planu, pregovore sa vladama i firmama u čijim zemljama matične kompanije posluju, mere predupređivanja mogućih ekonomskih konflikata na domaćem i međunarodnom planu, prikupljanje informacija, kao i globalnu promociju izvoznih interesa preko diplomatskog aparata, a sve to uz neposrednu saradnju sa domaćim kompanijama.

Što se tiče ekonomske diplomatije, ona se može sagledati sa dva nivoa. Jedan je ekonomska diplomatija u širem smislu i ona je sveobuhvatnija i tiče se svih subjekata jednog društva koji učestvuju u jačanju ekonomske konkurentnosti jedne zemlje diplomatskim metodama, a druga je definicija ekonomske diplomatije u užem smislu i ona se tiče ekskluzivnih aktivnosti Ministarstva inostranih poslova u odbrani ekonomskih interesa svoje zemlje.

Ekonomska diplomatija u Srbiji

Kompleksnost istorijskog trenutka i, realno gledano, veoma nepovoljna ekonomska situacija u kojoj se nalazi naša zemlja nameće potrebu za ubrzavanjem integrativnih procesa, kako bi se u uslovima pojačane međuzavisnosti sa visoko razvijenim zemljama ostvarilo snažnije ubrzanje razvoja, i to pre svega u ekonomskoj sferi. U tom smislu, proces integracije naše zemlje u EU predstavlja za našu privredu jednu od najizglednijih šansi. Do sada se on odvijao uglavnom na političkom nivou, tako da se stekao utisak da je on i najbitniji. Međutim, iskustva evropskih zemalja u tranziciji koje su postigle članstvo u EU pokazuju da je jednako važno, ako ne i važnije (bar prema mišljenju autora), ostvariti značajan napredak u privredi, bez koga ova integracija nije moguća.

Za ostvarenje značajnog ekonomskog napretka potrebno je neprestano jačanje konkurentnosti naše privrede, što je jedini delotvoran put ka povećanju izvoza. Iskustva razvijenih zemalja pokazuju da za uspešnost svojih izvoznih potencijala jednim značajnim delom mogu da zahvale visoko profesionalnoj i kvalitetnoj ekonomskoj diplomatiji. Imajući to u vidu pokušavamo da ukažemo na potrebu za popunjavanjem ove praznine koja je očigledna, ukoliko se posmatra podrška države aktuelnim i potencijalnim izvoznicima.

Dilema u vezi sa tim da li država treba da pomogne svojim preduzećima u nastupu na evropskom i svetskom tržištu gotovo da i ne postoji ili, preciznije rečeno, ne bi trebalo da postoji. Jedina prava dilema jeste kako obezbediti potrebna sredstva za podršku i koji su potezi koje treba povlačiti u višestepenom procesu promocije naše privrede na sve zahtevnijem svetskom tržištu.

Činjenica da je diplomatija Srbije veoma slaba, pocepana, ispolitizovana, birokratizovana i nedovoljno osposobljena za podršku našoj privredi može da bude razlog za odlaganje razvoja ekonomske diplomatije, ali sigurno nije opravdanje. Na njen značaj za zemlje koje su na putu evropskih integracija najslikovitije upućuje primer Slovenije i veoma dinamične aktivnosti njenih diplomatskih predstavnika, ali i kompletne državne infrastrukture, kada su ekonomski interesi te zemlje u pitanju.

Ne shvatiti budućnost čovečanstva, ne odgovoriti na izazove i promene koje ta budućnost nosi značilo bi odreći se budućnosti svog naroda i svoje zemlje. Da se to ne bi dogodilo naša diplomatija bi trebalo da preuzme na sebe istorijsku ulogu u otklanjanju prepreka koje otežavaju put preporoda našeg naroda i zemlje.

U ostalom, ako i ima kakvih dilema u vezi sa određenim političkim pitanjima budućeg razvoja Srbije, na polju ekonomskog razvoja ne bi smelo da bude nikakvih nedoumica, jer uspeh u ekonomiji predstavlja sine qua non opstanka našeg naroda, hteli mi to da prihvatimo ili ne. U tom smislu ma koliko napora i sredstava da uložimo u ekonomski razvoj, nije uzalud.

Da li smo spremni za skok u evropsku maticu pokazaće vreme, ali jedno je nesumnjivo: ukoliko ne uspemo da pronađemo optimalan put kako bismo pomogli sami sebi, ne možemo očekivati spas od drugih.

Share.

About Author

Comments are closed.