Vremena kao ova, vremena krize, odlična su kao potvrda teorije koju zagovaraju pobornici racionalne kupovine. Naime, kada svi pokazatelji upozoravaju da treba štedeti, veoma je važno za vaš unutrašnji balans da vas cela situacija ne baci u totalnu depresiju, jer bez obzira što je trenutak za stezanje kaiša, to ne znači da se od nas očekuje da izgledamo zapušteno.
Naprotiv. Celoj situaciji samo treba prići racionalnije i sa mnogo manje emocija koje nas bacaju u ono stanje dosta široko opisano kao „impulsivna kupovina“. Sva socijalna okupljanja ostaju u našem rasporedu, svuda se moramo pojaviti, ali ovo je zaista momenat da se zaigra na kartu stila, a ne platežne sposobnosti.
Ako ste već racionalno organizovali svoju garderobu po kapsularnom principu, sve ovo vam i neće pasti teško. Ako niste, pravi je momenat da to pokušate da učinite. Vreme je za operaciju „krizni plan“
Svako od nas ima potrebu da izgleda dopadljivo i ostavi utisak kako na druge tako, budimo iskreni, i na sebe. Narcisoidna komponenta svačijeg stila naglašena je manje ili više (ako se podsetimo da je nečiji izgled samo spoljašnja manifestacija njegove ličnosti i da mi zaista počinjemo da komuniciramo sa drugima pre aktiviranja svih ostalih tehnika upravo sopstvenim izgledom), a logično je da ako nismo zadovoljni sami sobom i time kako izgledamo teško da ćemo „kupiti“ nekog drugog… A kada dođu vremena kao ova, kada se svako trošenje bez nužde tretira kao greh i budi nemali osećaj krivice, na prvi pogled je teško naći modalitet u kojem bismo smatrali da dobro i adekvatno izgledamo u situacijama kao što su prijemi, promocije, proslave unutar organizacije u kojoj radimo… a da to ne predstavlja iracionalno trošenje novca. Ako je svaka druga reč koju čujemo „kriza“, a svaka prva „štednja“, nije li logično zapitati se da li je zaista neophodno investirati novac u nešto što nam sa racionalne distance nije zaista neophodno? Odgovor na poslednje pitanje ne prija uhu, jer je surov i nemilosrdno razuman – sada nije trenutak za iracionalnu kupovinu. Naprotiv, ma kako to nelogično zvučalo – momenat je kada treba u svojoj garderobi investirati isključivo u kapitalne komade. Zašto? Zato što, kao što stara poslovica kaže, „niko nije dovoljno bogat da kupuje jeftine stvari“.
Šta nam ide na ruku? Rasprodaje! Sistem prodaje je počeo da prati svetske trendove kaskadnih sniženja koja su već počela u sredini sezone. Razlog je kriza kao takva, ali i spremnost proizvođača da izađu u susret kupcu ne bi li se oslobodili mrtvog kapitala zarobljenog u robi koju niko nije kupio. Izbor po prodavnicama, čini mi se, nikad nije bio bolji, a cene proporcionalno kvalitetu niže – faktor formiranja cena u odnosu na evro igra nemalu ulogu u svemu ovome – naime, cene su u trenutku formiranja bile vezane za neki drugi, niži kurs. Takođe, kod svih ozbiljnijih robnih marki koje su se prebacile na sistem stalne dopune ponude roba stalno pristiže, a želja trgovaca da je se oslobode raste. Fenomen autleta, tj. ponuda rasortirane i robe iz prethodnih sezona više nije izuzetak nego pravilo (svaki mudar kupac će vam upravo autlet radnje označiti kao idealno mesto kupovine za male pare). Preostaje vam da se naoružate strpljenjem i krenete u akciju.
Tekst u celosti možete pročitati u virtuelnom izdanju časopisa
