Kao posledica intenzivirane komunikacije sa ljudima iz sredina u kojima je poslovna kultura mnogo razvijenija nego kod nas (najčešće opredmećeno kroz predstavništva inostranih kompanija), u našem poslovnom okruženju pojavila se nova pošast: pozivnica za tzv. “black tie party”. Kako mi obično u svemu krećemo od repa ka glavi, običaj zakazivanja zabava koje se u pozivu deklarišu baš ovom odrednicom progresivno raste iz dana u dan. Pri tome se domaćini, očigledno, ni jednog trenutka ne zapitaju gde i kako zakazuju ovakav profil okupljanja; da li i gde gosti mogu, bez mnogo trauma, da se opreme odećom i da li, na kraju krajeva, znaju šta zaista znači dress code naznačen u pozivnici koju su primili.
Ne želeći da ulazim u nepoznavanje materije kada je u pitanju vreme kada se ovakva događanja zakazuju (za neupućene – “black tie” adekvatan je samo u večernjim satima, tj. posle 20.00 h), i to na šta se odnosi odrednica RSVP na istoj pozivnici (potvrdite dolazak molimo vas), mogu samo da konstatujem da svaka domaća firma “koja drži do sebe” sada, u prednovogodišnjoj euforiji, zakazuje zabave sa ovom odrednicom, pri tome ne razmišljajući ni trenutak o vremenu održavanja i ne udubljujući se mnogo u spisak gostiju, pa su obično ove liste sačinjene po principu “od svuda po neko” – red estrade, red politike, red diplomatije, red rodbine, red prijatelja koje treba impresionirati).
Trenutak za zabavu
“Black tie” je sinonim za najsvečanije i najformalnije zabave i zato je logično da je upravo vreme pred novogodišnje i božićne praznike trenutak da se one najčešće zakazuju. Pored ovog svečarskog dela godine, ovakva vrsta zabava zakazuje se samo ako je događaj koji je povod okupljanja zaista izniman (premijere, dobijanje neke izvanredne nagrade ili priznanja, godišnjica…). U protivnom, ovakvi prijemi nemaju smisao.
“Black tie” je naziv za crnu leptir mašnu koja obavezno ide uz smoking (a obično i uz pojas), te bi i neupućenom trebalo da ukazuje na profil događaja na kojem se očekuje njegovo prisustvo. Ali, da li je uvek tako?
Surova realnost
Onaj ko je uputio ovakav poziv trebalo bi da se zapita da li je ovo sredina gde svaki menadžer prve kategorije zbog učestalih poziva ovog tipa poseduje u svom garderoberu smoking, da li oni menadžeri koji se tek uspinju hijerarhijskim lestvicama mogu da ovaj artikal iznajme u nekoj od pouzdanih i renomiranih institucija specijalizovanih za ovu vrstu usluge, gde naći adekvatne cipele… (Ovo su samo pitanja vezana za gospodu, a tu su još i dame i ono što se od njih očekuje u ovim situacijama.) Ako je većina odgovora na prethodno postavljena pitanja “ne” i “ne znam”, osobe koje se bave protokolom napravile su strašan faux-pas. U slučaju da u suštini domaćin i ne očekuje da pozvani ispoštuju poziv u formi u kojoj im je upućen, zašto ga takvog upućuje? Ako se gosti pojave ignorišući očekivani dress code dovode li time onog ko ih je pozvao, u najmanju ruku, u čudnu poziciju? Da li time pokazuju da ih ne smatraju dostojnim poštovanja, ne umeju da pročitaju šta na pozivnici piše ili ih, možda, na ni malo suptilan način suočavaju sa realnom situacijom na terenu?
Bilo kako bilo, u najglupljoj poziciji biće su oni koji se potrude da poziv ispoštuju u svim stavkama, ako i drugi to ne urade, jer ovakva događanja imaju samo jedno striktno pravilo – ili svi ili niko.
U slučaju da ste posle natčovečanskih napora uspeli da nabavite smoking sa sve odgovarajućom leptir mašnom i pojasom i ponosni na sebe došli na zabavu gde su svi osim vas obučeni u neku od formi onoga što se ovde podrazumeva pod stajlish izgledom, sve u rasponu od najboljeg dnevnog poslovnog odela (zar njegov brend samim sobom ne nadilazi sve ostalo i samim svojim imenom anulira stilsku odrednicu na pozivnici?) do farmerki sa košuljom (niste valjda džabe proveli tolike sate u teretani pa da sad to ne možete da podelite sa svima?), dok za većinu ženskinja niste sigurni da li su pošle u ili izašle iz kupatila (a možda se ipak radi o bazenu?!) shvatićete veoma brzo da se uklapate koliko i Guliver u Liliputance i da vam negde iz glave počinje da raste prelep par magarećih ušiju. Mislim da je vrhunac poniženja koje zvanica ovako obučena može da doživi trenutak kada mu neki od već dobro oraspoloženih gostiju priđe i zatraži viski sa dve kockice leda!!!
Sada i zauvek
“Black tie” je svečani događaj na kojem je jedino dozvoljeno izdanje u kome se gospoda mogu pojaviti – smoking. Uz njega bi trebalo da idu crne lakovane baletanke (da, baletanke) sa mašnom, jer je ova odeća inicijalno bila predviđena za balove na kojima se, zamislite, igralo. Ali nikako vam se neće zameriti ako za obuću imate crne lakovane cipele na šniranje, pa čak se mogu tolerisati i crne oksford cipele (naravno, u savršenom stanju). Pored premijera i opere, ovde se upotreba smokinga manje/više iscrpljuje. (Inače, naziv ” smoking ” je nastao zbog toga što su se gospoda povlačila na pušenje obučena baš u ovakvu vrstu odeće, s jedne strane da bi štitili nežna ženska pluća, a sa druge da se miris duvana ne bi uvlačio u njihove skupocene toalete.)
Znači, smoking se ne oblači ako odlazite na anglosaksonska venčanja, na primer, jer se u tim prilikama predviđa tzv. “jutarnji kaput” (morning coat) – on je isključivo u mekšim valerima sive i u formi je redengota, tj. duži je ali su mu peševi zaobljeni; nosi se sa obaveznim prslukom i obično sa plastron mašnom. Crna boja smokinga striktno ga fiksira za kasne večernje sate, ali mu frak ili “kaput sa repovima” nije alternativa (frak je danas praktično izbačen iz upotrebe, osim ako ne pripadate branši koja sebe naziva klasičnim muzičarima).
“White tie” je “mlađi brat” prethodnog tipa zabava. Nastao je u britanskim kolonijama oko ekvatora. Poznati kao formalisti, potomci gordog Albiona nisu hteli da se odreknu elegantnih zabava na kojima je smoking bio obavezna odeća, ali klima je diktirala drugo. Zato je smišljena bela varijanta istog, koja, logično, ide sa belom leptir mašnom. Danas su u svojoj formalnosti ove dve forme muškog svečanog odela ravnopravne, samo je jedna rezervisana za toplije a druga za hladnije doba godine. (Da ne zaboravim: i jedna i druga idu sa crnim pantalonama sa lampasima – sjajna traka koja se našiva na spoljnjoj nogavici preko šava.)
A dame?
“Black tie” za njih podrazumeva dugu svečanu koktel haljinu (u našem narodu poznatu kao “večernja”). Podvlačim koktel haljina, a ne balska (potonja ima mnogo veći volumen donjeg dela, da bi osoba koja je ponese imala dovoljno manevarskog prostora u okretnim igrama). Naravno da hirovi mode menjaju formu koktel haljina, ali ona već svojom pojavom i kvalitetom mora da projektuje utisak statusa, kvaliteta i klase. Bez obzira na gotovo kompulsivnu potrebu dama da u ovakvim prilikama žele da svaki put izgledaju “spektakularno” i “potpuno drugačije”, moj savet (a i svih onih koji se razumeju u ovu materiju) je da pred svaku sezonu zabava ovog tipa u nekom trenutku potraže jedan kvalitetan model, najsigurnije u crnoj boji, koji će im savršeno pristajati, isticati sve ono dobro ili prikrivati loše na njihovoj figuri i najbitnije – uz dodavanje različitih pratećih detalja (nakita pre svega) svaki put izgledati novo i drugačije.
Da se razumemo, postoje i dame koje u svojoj agendi imaju čitav niz događaja ovog tipa u toku godine i sasvim je logično da za takve prilike moraju investirati u više odevnih predmeta koji zadovoljavaju ovu kategoriju. Pored duge koktel haljine, koja je apsolutno neophodna, u ovu grupu mogu se podvesti i kompleti koji se sastoje od duge suknje i zanimljivog gornjeg dela (svilena bluza, tunika , košulja, kratak ili dugi blejzer, bolero, luksuzna trikotaža – sve ovo može biti izrađeno od luksuznih materijala i ukrašeno ornamentima, vezom, perlama). Na ovaj način, upotrebni vek jednog odevnog predmeta (suknje), koji je inače kratak, produžava se do beskonačno.
Za one dame koje se svakako mnogo bolje osećaju u pantalonama pruža se mogućnost izbora koji se grana u dva pravca: prvi izbor svakako pada na žensko smoking odelo koje može biti fantastičan izbor onih koje se pretežno kreću u “macho” okruženju i koje imaju figuru i držanje koji mogu da podrže ovakav izbor (inicijalno, ženski smoking je zamišljen da se nosi tako da izgleda da ispod njega žena ne nosi ništa drugo; zato je neophodno da onaj koji se upusti u proizvodnju ovog ženskog odevnog predmeta poseduje kvalitete najveštijeg krojača muškog odela). Ako, pak, figura ili temperament ne dozvoljavaju prethodni izbor, a dama je ljubitelj pantalona, može se opredeliti za tzv. palaco pantalone, tj. veoma široke pantalone nabrane u struku, koje se obično izrađuju od nekog luksuznijeg materijala sa lepim padom i zanimljivom strukturom.
Najveća greška koju jedna ozbiljna poslovna žena, koja uz to drži do sebe, može da napravi u ovoj situaciji je posezanje za nekom od odomaćenih verzija “prikladne odeće” za ovakve prilike.
– Jeans iliti farmerke
Zašto, pobogu?! Odgovori su obično: casual elegancija koja ističe ženske atribute, cutting edge, mladalački pristup problemu… Ništa od toga. Samo se pokazuje neposedovanje nečega što se zove socijalni kompas.
– Manje je više koncept
Mikro mini haljina, kao i haljine u kojih se šlic i dekolte sreću u jednoj tački nisu ono što se može smatrati odećom koja pristaje ovakvom konceptu. Postoji hiljadu manje agresivnih načina (koji, uz put, ne vređaju ničiji dobar ukus) da pokažete da pored svih obaveza stižete da se bavite i svojim telom. Pogledi koji se lepe za vas ne moraju uvek da znače kompliment. Ovde ne važi ni priča o kiselom grožđu – verujte, ni jedna od prisutnih dama vam ne zavidi, a njihovi pogledi znače nešto sasvim drugo.
– “Modne” kombinacije
Osim ako ne radite u nekoj potpuno radikalnoj modnoj branši, izbegavajte “eksperimentalne” izglede (npr. kaubojske ili jahaće čizme na večernjoj haljini), jer takav koncept mora da ima svoj odgovarajući eho u celoj atmosferi zabave na kojoj ste se našli i u odevnim kombinacijama svih ostalih prisutnih.
– Plastična šnala za kosu, omiljena, malo izlizana
Na brzinu ste pokupili kosu svojom omiljenom šnalom. U ogledalu vaš odraz je baš ono čemu ste težili – sofisticirana dama opuštene elegancije, profila, lika i dela jedne Odri Hepbern. Ne zaboravite da ce vas ostali videti i sa leđa.
Kreativnija varijanta
Mudriji i moderniji domaćini koji žele da prirede zabavu ovakvog tipa u ovakvim situacijama biraju opciju kojom željeni izgled svojih zvanica određuju kao”black tie optional”. U praksi to znači da je na zabavama profila “black tie optional” smoking dozvoljeno zameniti crnim odelom, a leptir mašnu crnom kravatom; moguće je čak izabrati da je uopšte ne stavite. Takođe, moguća je kombinacija smokinga sa npr. crnom košuljom, a ako znate da je zabava na kojoj ćete se pojaviti namenjena osobama iz kreativnijeg dela spektra zanimanja eksperimentisanje je poželjno (ono što se na formalnoj “black tie” zabavi smatra neoprostivom greškom ovde je više nego dobrodošlo).
Poenta
Vrlo je važno (kako za organizatore tako i za goste) da se proceni kom tipu zvanica je zabava, u stvari, namenjena. Takođe, veoma je važno imati na umu u kojem okruženju se ona održava i šta je realno očekivati da se u zadatom dress codu može ispoštovati. Najgore je one goste koji poziv ispoštuju dovesti u situaciju da se osećaju kao da su zalutali.
Čak, liberalniji “optional” koncept može varirati u zavisnosti od profila zvanica od formalnijeg ka neformalnijem. S obzirom da se ovakvim događajima želi dati posebno mesto u našoj poslovnoj svakodnevici najvažnije je, ipak, imati na umu da oni treba da predstavljaju i zabavu, kako za domaćine tako i za goste, i da na kraju svi treba da se osećaju lepo. I isto tako – izgledaju.
Tekst u celosti možete pročitati i u virtuelnom izdanju časopisa “GM Business&Lifestyle” broj 39.
