Živimo u svetu u kojem su mnogi skorojevići postali široko prihvaćeni etaloni uspeha i uspešnosti. No, pojedinačni uspeh je uvek individualan, te se ne može meriti poređenjem sa tuđim uspehom. Ono što je za jednog čoveka uspeh, za drugog može biti potpuno nebitno. Otuda je jedina prava definicija uspeha sadržana u već više puta citiranoj konstataciji da je on putovanje ili proces a ne destinacija. Dakle, uspeh je univerzalna kategorija čije značenje određuje svako od nas za sebe. No, koraci koje svako mora da učini tokom tog putovanja su isti. O njima posredno ili neposredno govori celokupan sadržaj GM-a, a u više navrata vrlo konkretno se bavila baš ova rubrika, ali činjenica da univerzalnost principa uspeha daje slobodu uspešnima da njihovom primenom mogu biti uspešni u svemu čega se late, bilo da se radi o organizovanju i životu porodice i mikrookruženja, bilo da se radi o uspehu njihovih kompanija i biznisa, jednostavno je “nametnula” potrebu da ovi “koraci” budu još jednom pobrojani.
Uspeh ne definiše to koliko nam aplaudiraju, koliko imamo novca, automobila ili kuća, već to koliki smo put prevalili od trenutka kad smo odlučili da krenemo sa tačke u kojoj smo bili ka cilju koji smo sebi postavili. Mera pređenog puta je mera uspeha, uz konstataciju da nije podvig odigrati dobru partiju života sa dobrim kartama u rukama, već sa lošim ili osrednjim.
Korak prvi: probudite se i živite svoje snove!
Snovi i želje su zajedničke kategorije za sve ljude. Razlika je u tome što su neki zbog njih nezadovoljni i nesrećni, neki očekuju da im to što žele “sudbina” donese ili drugi za njih odrade, a jedva svaki dvadeseti čovek svesno ili nesvesno dođe do zaključka da je prvi korak ka tome da realizuje svoje ciljeve i materijalizuje svoje vizije i želje upravo da se probudi – da preduzme konkretne korake i akcije.
Prvi preduslov da čovek bude srećan je da tu svoju sreću jasno definiše kako bi svakog trenutka znao čemu teži i šta mu šta znači. Neiživljeni snovi i nedefinisane vrednosti predstavljaju glavne demotivatore i generatore nezadovoljstva i nesreće u životu. Dakle, prestanite da „sanjate na prazno“, probudite se, jasno definišite svoje snove/ciljeve, rangirajte prioritete i krenite u svrsishodne i celishodne akcije da vaši snovi postanu java.
Korak drugi: budite proaktivni!
Okrenutost akciji, stalnom menjanju i napredovanju, osobina je srećnih i uspešnih. Na žalost, veliki broj ljudi sebe svodi na reaktivne osobe koje se ponašaju ispod nivoa mogućnosti i dometa čoveka. Takvi ljudi reaguju na događaje, promene i pojave u sebi i oko sebe, a nikako ne preduzimaju korake prvi.
Proaktivni ljudi koriste slobodu izbora kao instrument da stalno generišu u sebi nove izazove, nove ciljeve i aktivnosti koje će ih stalno držati aktivnim i terati da se stalno menjaju, rastu i razvijaju. Proaktivni ljudi teže izazovima, za razliku od reaktivnih koji su okrenuti izgovorima po principu „ja sam takav, ne želim i ne mogu da se menjam“.
Mada su u manjini, proaktivni ljudi menjaju sebe, menjaju okruženje i znatno utiču na čovečanstvo u celini. Proaktivan se ne postaje rođenjem, već aktivnim radom na sebi. U tome je najveći izazov. Znači: budite proaktivni, koristite sve resurse koje kao čovek posedujete i nikad nemojte biti ništa manje od onoga što možete da budete.
Korak treći: ne zloupotrebljavajte maštu!
Mašta je jedna od najzloupotrebljavanijih alatki ljudske ličnosti. Naime, većina ljudi koristi maštu za razmišljanje po principu “šta bi bilo kad bi bilo” ili za putovanje u prošlost tipa “e, da mi je da se vrate dobra stara vremena”. Nasuprot takvima, uspešni ljudi maštu koriste na pravi način, kao radionicu za kreiranje vizija, za projekciju željenih ciljeva i budućeg života.
Mašta je deo ličnosti u kojoj se dešavaju inicijalne faze projekta zvanog „moj život“. Angažujući maštu, angažujemo potencijale najkreativnijih delova naše desne moždane hemisfere, stvarajući projekte koje će kao zadatak da realizuje naša pragmatična i logička leva hemisfera. Maštom mobilišemo našu podsvest, produkujući slike i osećanja zadovoljstva koje ona jedino razume kao pokretače beskrajnih mogućnosti delovanja. Samo maštovit čovek može biti uspešan i srećan čovek. Zato ne potcenjujte maštu.
Korak četvrti: ne plašite se promena!
Promene su jedino prirodno stanje. Postojimo i živimo zahvaljujući tome što se stalno menjamo. Navike su te koje sputavaju. Ne menjajući se i ne prihvatajući promene u intelektualnom, emocionalnom, duhovnom i sociološkom smislu kao jedine prirodne i nužne, činimo svesno sve veći jaz sa svojom prirodom i svojim fizičkim bićem (svakih jedanaest meseci sve ćelije našeg organizma, sem moždanih, kompletno su zamenjene novim).
Menjanjem svojih navika i svešću o tome da kad god smo jedan dan, nedelju, mesec ili godinu života živeli radeći isto, u istom okruženju, sa identičnim komuniciranjem, temama i sadržajima, taj deo života smo protraćili. Aktivno radite na tome da menjanje postane sastavni deo vašeg života i realizovani korak na putu rasta i razvoja vaše ličnosti.
Korak peti: imajte lične prioritete!
Život je pun izazova, šansi i mogućnosti i krasi ga istina da u životu možemo što god poželimo. Međutim, ova istina ima i svoju drugu stranu koja kaže da, na žalost, u životu se ne može postići sve što se poželi. Zato je potrebno da definišete svoje prioritete, jer što ih pre imate, to pre možete na njih da se fokusirate, te je samim tim i veća šansa da ih realizujete. Sve važne stvari u životu podelite u tri kategorije. Dominantno mesto treba da zauzimaju prioriteti vezani za vas same, vašu životnu misiju i ono što morate uraditi da biste bili vi. Druga kategorija su stvari koje činite zato što ste društvena bića, što ste u vezi sa ljudima u okruženju, zato što se od vas nešto očekuje… To je cena kojom plaćamo slobodu da u životu ostvarimo ono što moramo da bismo suštinski sobom obeležili svoje trajanje. Treća kategorija su stvari koje bi bilo dobro uraditi ako se i kad bude imalo vremena.
Nikad ne dopustite da vam se naruši hijerarhija prioriteta. Neka prioriteti budu zaista vaši i nemojte da dopustite nikome drugome da polaže pravo da ih kreira za vas.
Korak šesti: Izbegavajte “zone komfora”
Već sam u jednom od prethodnih brojeva GM-a objasnio da skup naših navika koje kreiraju naše mape ponašanja i nesvesno čini da se naš život mahom odvija u određenim okvirima koji u psihološkom smislu predstavljaju naše „zone komfora“. I tada sam upozorio da takva naša ponašanja i obrasci življenja nisu uvek po nas najbolja i najpoželjnija rešenja. Naprotiv, ova zona je „komforna“ samo utoliko što nam za naviknuta ponašanja treba daleko manje truda, intelektualnog ulaganja, strpljenja, upornosti i vremena nego što bi nam bilo potrebno za nešto što bi na bolji način odražavalo fizionomiju našeg željenog i srećom ispunjenijeg života. Ovakav način razmišljanja dobro opisuju one narodne: “sedi gde si, ni za gde si nisi” i “bolje poznato zlo nego nepoznato dobro”. Međutim, ako želimo da naš život karakterišu stalni napredak i razvoj, ispunjenje, rast i menjanje primereno našoj biologiji, našem društvenom i socijalnom statusu, potrebno je da zone komfora doživljavamo kao opasnost na svom životnom putu i da izgrađujemo takva ponašanja koja nam neće dopustiti da utonemo u dnevne rutine života, komuniciranja, razmišljanja, odnosa prema svetu. Život je ili izazovna avantura ili ništa. Ako se prepustite svojim “zonama komfora” veća je šansa da vam se on kad tad pretvori u to ništa.
Korak sedmi: upoznajte tehnologiju uspeha!
Većina ljudi zna šta treba da radi, ali to ne radi. Istovremeno, većina ljudi veruje da je uspeh prevashodno posledica sticaja okolnosti i sreće, a ne jasno definisanih principa i metodologije. Naprotiv, uspeh ima svoju tehnologiju i metode koje treba slediti. Sami po sebi oni ne znače uspeh, ali za razliku od prepuštanja sticaju okolnosti i „sreći“ povećavaju verovatnoću da se u ostvarenju postavljenih ciljeva uspe. Prvo se postavljaju jasni ciljevi. Oduševljenje i entuzijazam čine da se osećamo zaljubljeno u njih. Samostalni napori i planiranje predstavljaju poziv za pomoć, a svi vole da budu deo uspeha i pomognu na putu koji je jasno vidljiv i kojim ovako naoružani koračamo.
Primenom tehnologije uspeha stiže se do postavljenih ciljeva, pod uslovom da se nikad ne zaboravi da plodove uspeha beru uporni i istrajni.
Korak osmi: ne dozvolite da vas prošlost progoni!
Pogrešno je mišljenje da je naša budućnost, bez mogućnosti našeg uticaja, uslovljena našom prošlošću. Naprotiv, to šta ćemo iz prošlosti poneti u budućnost, čemu nam to može koristiti i kako ćemo to upotrebiti, može i mora da zavisi prevashodno od nas samih. Iz prošlosti u budućnost ponesite sve ono što predstavlja po vašem mišljenju pozitivne principe koje ćete modelirati i primenjivati na nove sadržaje, ciljeve i snove u budućnosti, a sve ostalo čuvajte kao emotivno obezbojeno sećanje koje će vas podsećati na to koliki ste put prevalili i šta ste sve u stanju da doživite, proživite i postignete. Kad god vam se učini da su vam neki planovi za budućnost daleki i nestvarni, setite se gde ste bili pre deset ili dvadeset godina i lako ćete odagnati sumnje u to šta se sve može desiti u budućnosti.
Korak deveti: nemojte da budete “probači”
Kategoriju “probača” takođe sam objasnio u jednom od prethodnih tekstova, ali sada joj se moram vratiti, jer takav pristup ciljevima predstavlja veliku prepreku na putu ka uspehu. Naime, oni koji su “probači” u psihološkom smislu prave štetu i sebi i okruženju. Sebi, zato što svaki put kada neko sebi kaže „probaću“, zapravo stvara ambijent mogućeg neuspeha i već gradi alibi za slučaj da se taj neuspeh i desi. Istovremeno, takav psihološki ambijent samo delimično mobiliše potencijale i samim tim stvara mogućnost da se čak ni ono što bi se moglo realno postići ne postigne.
U kontekstu okruženja, probači stvaraju svojom brojnošću i masovnošću probanja, utisak da je normalno probati, i – odustati. Spremnost da se odustane, predomisli i ostane samo na nivou probanja, značajno umanjuje nivo samopouzdanja, samopoštovanja i motivisanosti ne samo pojedinca već u značajnoj meri i društva uopšte.
Korak deveti: nikada ne odustajte!
Samopouzdanje i samopoštovanje predstavljaju značajne elemente psihološkog uspeha koji doživimo uvek kada svrsishodnim aktivnostima postignemo neki cilj koji smo sebi postavili. Psihološki uspeh predstavlja značajno okrepljenje, osnaženje i prosvetljenje naše ličnosti, koji nas priprema za buduće veće i raznorodnije korake. Bez motivacije, samopoštovanja i samopouzdanja čovek je nesposoban da bilo šta postigne. Prihvatimo li odustajanje od postavljenih ciljeva, sebe osuđujemo na slabosti i uskraćujemo osećanje snage i moći, zadovoljstva i sreće koje ispunjava pobednike.
Odustanete li od nečega što želite i što ste sebi postavili kao cilj, ne samo što se to neće desiti, već ćete izgubiti značajan deo svoje motivacije, energije i samopouzdanja i stvoriti prostor za dodatne strahove i nesigurnost. Zato, kada jednom nešto naumite, ne odustajte. Menjajte puteve i načine, ali istrajte na putu do cilja.
Korak jedanaesti: upoznajte svoju podsvest!
Podsvesno i nesvesno su naš “duh iz čarobne lampe“ i u njemu leže naše neograničene sposobnosti, mogućnost da uvek budemo najbolji što možemo biti. Sve što smo u stanju da zamislimo, u stanju smo i da uradimo, ako to prepustimo svom jačem i umešnijem “ja”, nesvesnom i podsvesnom sebi. Mada podsvest može i svakodnevno učiniti čuda, ona ne funkcioniše na načine na koje mislimo da funkcioniše. Naime, naša podsvest ne razume značenje materijalnog, ne razume naše jezičke igrarije, već naprotiv, biva pokretana samo sa dve za nju značajne poluge. To su bol i zadovoljstvo. Svrha podsvesti jeste da nam pomogne da izbegnemo bolno i ružno, a da nam život bude lep, bezbedan i ispunjen zadovoljstvom.
Korak dvanaesti: koristite obe hemisfere mozga!
Zanemarljivo je mali deo potencijala mozga koji koristimo u svakodnevnom životu. Čak i kad težimo da aktivnije angažujemo svoje moždane potencijale, ne smemo da prenebregnemo činjenicu da je naš mozak samo morfološki ali ne i funkcionalno simetričan. Njegova leva hemisfera je pragmatična i logična, a desna kreativna i slikovita, te je samo integracija ovih funkcija jedini pravi put da poboljšamo svoje rezultate. Ova sinergija predstavlja ključ razlike između srećnih i uspešnih ljudi i svih ostalih. Znati pobuditi maštu i vizualizaciju desne hemisfere, a pri tome vizije i ciljeve logički svrsishodno i celishodno realizovati angažovanjem leve hemisfere, ključ je i zadovoljstva na putu razvoja svakog pojedinca. Nemojte dopustiti da vama dominira suva robotska logika i pragmatizam leve strane mozga, ali ni da vam se život svede na puke emocije, prazna maštanja i sanjarenja, već udružite snage da napravite ono najbolje od potencijala koji vam je dat, za vašu ličnu dobrobit i dobrobit ljudi koji vas okružuju.
Korak trinaesti: verujte u sebe!
Kako život nije generalna proba već jedinstveno iskustvo svakog od nas, na putu uspeha svako je glavni akter kojeg pokreće vera u sebe. Spremni smo da budemo srećni i uspešni upravo onoliko koliko je verujemo u sebe, svoje sposobnosti i moć da planiramo, osmišljavamo, učimo, primenjujemo i dajemo da bi u nama narastalo samopouzdanje, samopoštovanje i motivisanost za dalje korake.
Vera u sebe proističe iz našeg ukupnog životnog iskustva, pređenog puta i do sada postignutog, ali istovremeno biva generisana i iz našeg pozitiviteta, entuzijazma i spremnosti da se neprekidno menjamo, učimo, izgrađujemo.
Korak četrnaesti: okružite se boljima od sebe!
Birajući okruženje i stvarajući oko sebe timove pojedinaca boljih od sebe, pomažemo sebi u eksplozivnom, efikasnom i multidimenzionalnom rastu. Uspešniji nas inspirišu da i mi budemo bolji od prethodnog sebe. To postižemo, pre svega, modeliranjem onih koji su već uspeli. Suština modeliranja je u tome da uočimo principe, te da ih primenimo na sadržaje i procese koji po našim merilima vrednosti i u funkciji naših ciljeva predstavljaju uspeh.
Korak petnaesti: uvek budite najbolji što možete!
Još je Aristotel konstatovao da je najveća vrednost u svakom čoveku njegova mogućnost i sposobnost da bude bolji od prethodnog sebe. Time su trajno definisane smernice razvoja ličnosti koje na jedini pravi način artikulišu potrebu pojedinca da se takmiči, a pri tome obezbeđuju da to takmičenje daje maksimalnu korist za njega.
Ako sebi postavite za jedan od životnih ciljeva da uvek budete najbolji što možete i pri tome stvorite naviku da sebe uvek pitate da li je to šta i kako radite stvarno najbolje što možete, širom ćete otvoriti vrata stalnog ličnog napredovanja i multidimenzionalnog razvoja. Biti bolji od drugih je kratkoročna motivacija bez mogućnosti da je mi kreiramo i značajno na nju utičemo. Biti bolji od prethodnog sebe je životni cilj i stalni generator entuzijazma i motivisanosti.
