Da li ste primetili da je, kako u porukama koje dolaze preko medija, tako i u svakodnevnoj komunkaciji, u opticaju jedan novi pojam lične slobode, koji očišćen od svakog sadržaja predstavlja ugaoni kamen Novog Doba?
Potpuno determinisano fenomenom “izložljivosti”, isključivom orijentacijom na to da sve bude dobro “upakovano”, fascinirano kratkotrajnošću koja predstavlja modus operandi savremenog sveta u čijem je središtu kategorija “instanta” i opčinjenost demonima površnosti, doba vladavine medijske kulture, sa jedne, i nedvosmislene transparencije kapitala (koji je, hteli mi to da priznamo ili ne, postao vrhovni organizator naših života – od banalne svakodnevice do, na žalost, kalkulisanih emocionalnih reakcija), sa druge strane, nudi specifičnu Formulu Uspeha.
U vremenu koje obeležava odsustvo “hard” ideoloških sistema, a posebno u doba koje je opozvalo svaki ideal sa kojim su prethodne epohe organizovale svoje vrednosne sisteme, u vremenu koje proklamuje opštu fluidnost diskursa uveravajući nas da je sve mogućno, dozvoljeno i prihvatljivo, kao i da naše sopstveno središte nije jedno već je multiplikovano, zbog čega će neki teoretičari objaviti da je gotovo sa Frojdovom epohalnom anamnezom, te da neuroza građanskog individuuma ustupa pred shizom postmodernog subjekta, pojam slobode menja svoje značenje. Ne više kao cilj kojem treba težiti, nikako kao ideal procesa individuacije, kako bi to rekao Jung, još manje kao medijator doživljaja ličnog integriteta, sloboda se danas pojavljuje kao ludičko svojstvo savremenog delirijuma komunikacije.
Oslobođeni demoni
Prisetite se samo Madone, te najprominentnije Ikone Transvestije sa kraja prošlog veka, zvezde koja je u svim svojim nastupima, a posebno uz numeru simptomatičnog naslova – “Express yourself”, artikulisala nemušti imperativ nadolazeće epohe: “izrazi se”, “budi ono što misliš da jesi”, “eksperimentiši sa svim raspoloživim znakovima identiteta”, “budi slobodan od svake konvencije”, “pusti svoje demone na videlo”!
I pored mogućnosti da je u pitanju svojevrstan brevijarijum svog bogatstva seksualnih Persona koje u dionizijskoj svetkovini Madoninih nastupa izlaze na videlo, čini se da je u pitanju takođe i pomaljanje duha nove epohe koja, opčinjena narcističkim samozavođenjem, aktivira prastari fantazam o samorađanju, u čijem središtu je odsustvo Drugog, a time i njegova nedostatnost, nedovoljnost, njegova simbolička disfunkcionalnost.
U novoj strategiji koju najavljuje Madona, u tom ludičkom performansu, perverznom poigravanju “imidžima”, “utiscima”, “stilovima” i znacima identiteta, sadržano je zapravo dezinvestiranje u koncept smisla koji poriče svaki determinizam i opire se svakoj teleologiji. Ja sam svoja tvorevina, poručuje Matrerial Girl, nestalnost je moja sudbina, uzvikuje heroina Novog Doba, instrumentalizujući otpor svakoj fiksaciji za bilo koji identitet, za bilo kakvu datost.
Novo značenje slobode
Univerzalna mobilnost pojavljuje se kao imperativ savremene epohe, kao novi kredo, dok fleksibilnost, kao intervencija u rigidnost poretka datosti, promoviše kameleonstvo kao modus vivendi čoveka postindustrijskog društva, obeleženog raspršenim i dezintegrisanim doživljajem sopstva.
Biti slobodan u novom ključu znači biti sposoban da se izbegne svaka forma određenosti, svaka determinacija, svako simboličko ukalupljivanje. Biti slobodan znači pristati na težak rad prekovremenog i permanentnog odricanja od svake bliskosti, od svakog stvarnog ili simboličkog vezivanja. Biti slobodan na nov način znači biti pregalac izbegavanja, mâg meandriranja, ekspert površnosti, saučesnik rituala disperzije.
