Alan Albulj je suvlasnik i direktor kompanije Extreme koja posluje na srpskom tržištu već trinaest godina, pružajući svojim klijentima poslovna rešenja primenom najnovijih softverskih alata. Diplomirani inženjer elektrotehnike rado je podelio svoja iskustva stručnjaka i preduzetnika sa čitaocima GM-a, uveren da je IT jedan od motora razvoja privrede.
Prodaja softvera predstavlja jednu od osnovnih delatnosti vaše firme, a srpsko tržište je specifično po mnogo čemu kada je u pitanju korišćenje legalnog softvera. Bilo bi interesantno čuti da li i u kojoj meri ovakvi proizvodi nailaze na razumevanje domaćih firmi u ovom trenutku.
Sada već možemo da pričamo iz perspektive sedmogodišnjeg iskustva, kako naše firme u prodaji softvera i rešenja, tako i srpskog tržišta koje je krajem 2001. i početkom 2002. godine ušlo u opštu priču o nabavci i korišćenju legalnog softvera. Moj utisak je da smo u tom smislu prevalili dug put i da je danas široko rasprostranjena svest mnogo bliža standardima razmišljanja kakvi su u razvijenim zemljama, iako podaci o nivou piraterije nisu ohrabrujući.
Iz naše perspektive, primetno je unapređenje u stavovima po ovom pitanju.
Moguće je da su firme sa kojima imamo zadovoljstvo da radimo neki avangardni sloj privrede ili je razlog što te odnose negujemo proteklih sedam godina, ali prema našem iskustvu u Srbiji već neko vreme može da se gradi biznis zasnovan na prodaji softvera. Mi to iz godine u godinu uspešno radimo i unapređujemo.
Drugo je pitanje koliko brzo u zemlji u tranziciji, zemlji sa velikim ekonomskim izazovima, pogotovo u ovakvim vremenima, sazreva tržište i svest o tome da je isplativo investirati u softver. Ne pričam o legalnosti, već o tome da ulaganje u IT opremu, a softver je deo te infrastrukture, deo rešenja, postane uobičajeno. Pitanje je da li su menadžeri kompanija svesni koliko je to bitno, da li znaju šta time mogu da dobiju.
Upravo sam i hteo da vas pitam kako biste ocenili nivo znanja potencijalnih kupaca o specifičnim proizvodima i uslugama koje nudite, pa u skladu sa tim i nivo interesovanja za njih na srpskom tržištu.
Mi tu razlikujemo dva dela naše ponude. Jedan je komercijalni softver. U ovom delu nam je, uslovno rečeno, lakše, jer su to proizvodi velikih svetskih kompanija koje se i same staraju da njihovi proizvodi budu poznati i da svi znaju čemu oni služe. Drugo je priča o rešenjima, koja u stvari nas najviše zanima, zato što je izražena potreba za njima jasan pokazatelj da li privreda jača i da li je tržište zrelije. A tu se još uvek vodi velika borba na nivou edukacije tržišta.
Situacija je nešto bolja kada je reč o ERP rešenjima – firme nešto više znaju o tome da im ona mogu doneti unapređenje poslovanja i da je dobro da investiraju u njih, pa se samo radi o izboru rešenja, trenutku investiranja i načinu implementacije. Koncepti kao što su CRM, business intelligence ili poslovno izveštavanje, odnosno koncepti upravljanja dokumentima, mogu značajno da unaprede poslovanje, ali je potrebno da firma prvo dođe do određenog nivoa zrelosti, da strukturalne stvari postavi na pravi način, kako bi bila u stanju da iskoristi sve prednosti ovih rešenja. Za nas je veliki izazov da radimo na promovisanju te ideje i načina razmišljanja koji može da unapredi poslovanje.
Zajednički rast
Funkcionisanje jedne informatičke firme podrazumeva postojanje tima stručnjaka kojima menadžer „samo“ rukovodi. Da li je prema vašem iskustvu problem pronaći prave stručnjake i koliko je vremena potrebno da se novi članovi uklope u postojeću kadrovsku infrastrukturu?
Razgovarao sam sa mnogo ljudi iz biznisa i mnogi imaju slično iskustvo kao i ja, a to je da se čini da, kada je reč o mladim stručnjacima, postoji velika ponuda, ali kada se uđe malo dublje u tu priču vidi se da nema dovoljno kvalitetnih kadrova. Rekao bih da pre svega nema dovoljno motivisanih i onih koji razumeju šta je potrebno modernim firmama koje se brzo razvijaju. Ako pričamo o formalnom obrazovanju, mislim da tu ne postoji veliki problem, ali postoji konceptualno razilaženje u razumevanju šta bi jedan mladi stručnjak, koji je na početku karijere, trebalo da ponudi firmi u koju dolazi. Mi smo na poslednjim konkursima za zapošljavanje dobijali izuzetno veliki broj prijava, ali bi već nakon prve faze odabira ostajao jedan vrlo uzak krug ljudi sa kojima smo mogli da pronađemo zajednički jezik. Kao firma mi smo pre svega opredeljeni ka zapošljavanju mlađih ljudi koji poseduju opšte informatičko obrazovanje ali nisu potpuno profilisani kao kadrovi. Trudimo se da u nekome prepoznamo potencijal za rast, razvoj i učenje i da ga podstaknemo da prihvati vrednosti kompanije; da se uklopi i raste na sličan način kao što mi vidimo rast naše firme.
Dakle, nama je od presudnog značaja da se neko kao ličnost uklapa u tim i da pokaže želju i spremnost da uči.
Smatrate li da ima dovoljno dobrih stručnjaka?
Ako pričamo o informatičkoj industriji, smatram da ima. Da li ima dovoljno dobrih menadžera, to ne znam. Ponekad mi se čini da su firme dovoljno kadrovski opremljene i jake, ali se traže u nekim stvarima koje bi trebalo da su elementarne kada bi menadžment postavio stvari po nekim opšte prihvaćenim premisama upravljanja. Jednostavno, kao da se puno energije gubi na manje bitne aspekte organizacije poslovanja; kao da puno ljudi gura neki kamen, ali u pogrešnom smeru…
Tekst u celosti možete pročitati ovde
