Intervju radila: Vesna Kovačević
Pravnik po struci, na poziciji direktora za korporativne i regulatorne poslove Denjub fuds grupe, Rade Pribićević se bavi odnosima sa javnošću, propisima, kompanijskom reputacijom i korporativnim komunikacijama. U stručnoj javnosti i među predstavnicima medija uživa ugled osobe poznate po “otvorenoj i efektnoj komunikaciji kao i profesionalnoj kompetentnosti“. Za GM govori o brendovima, brendiranju, konkurenciji i ekonomiji znanja.
Danube Foods Group, čiji ste direktor korporativnih i regulatornih poslova, u svom sastavu ima kompanije Knjaz Miloš, Imlek i Bambi, što znači da “upravlja” nekim od najznačajnijih srpskih brendova. Koje atribute, osim podrazumevajućeg kvaliteta, danas mora da poseduje određena robna marka da bi se u svesti potrošača pozicionirala kao brend?
Da bi robna marka postala brend ona mora da pređe dug put. Pored svojih osnovnih funkcionalnih atributa i kvaliteta, koji su preduslov, ona mora da se izbori i za emociju svojih potrošača, jer je to ono što brend razlikuje od robne marke.
Koliko košta “pravljenje” jednog brenda?
Na ovo pitanje se ne može uopšteno odgovoriti. To zavisi od mnogih stvari, ali u svakom slučaju nije jeftino. I ne samo to, proces stvaranja Brenda zahteva vreme. Neophodno je da adekvatan kvalitet bude u ponudi prema potrošačima za izvestan duži vremenski period. Neophodno je da brend komunicira sa svojim potrošačima, da im priđe što bliže i da razume njihove potrebe. Pri tom ta komunikacija ne sme da bude statična, već proaktivna i uvek različita, jer se potrebe i želje potrošača kroz vreme menjaju. Istovremeno, međutim, brend mora da zadrži svoju prepoznatljivu suštinu. U ovoj dinamici stalne promene uz zadržavanje osnovnih atributa i jeste umetnost i umeće stvaranja Brenda.
Bez “brend šovinizma”
Koji koncepti brendiranja, prema vašem saznanju, daju najbolje rezultate u našem okruženju i da li se, po čemu i u kojoj meri srpski potrošač razlikuje po svojim očekivanjima od potrošača u nekim razvijenijim zemljama?
Ne može se reći da ovaj ili onaj koncept brendiranja daje bolje ili lošije rezultate. Različiti koncepti odgovaraju različitim brendovima i različitim ciljnim grupama. Ono što odlikuje naše potrošače jeste da su veoma dobro obavešteni, sa jedne strane, i vrlo otvoreni za nove proizvode i inovacije, sa druge strane. Mislim da je ovo osobina domaćih potrošača koja ih značajno odlikuje. Naše tržište je otvoreno za svačije proizvode i brend šovinizma, za razliku od nekih drugih tržišta, nama bliskih, kod nas nema. Svako je dobrodošao na tržište i može da se ravnopravno bori za svoj udeo zajedno sa domaćim brendovima. Ova vrsta kosmopolitizma je veoma dobra i mislim da predstavlja našu uporednu prednost iako nije uvek na korist domaće privrede.
Tekst u celosti možete pročitati ovde
