Austrijska kompanija Ca Immo International ima desetogodišnje iskustvo investiranja u nekretnine u južnoj i jugoistočnoj Evropi, a od 2007. je prisutna i na srpskom tržištu. Ambiciozni projekat izgradnje ultra moderne poslovne zgrade Sava Business Center na jednoj od najatraktivnijih novobeogradskih lokacija glavna je tema našeg razgovora sa Milošem Srejićem, generalnim direktorom kompanije CA Immo International za Srbiju.
U neposrednoj blizini hotela Hyatt i Continental na Novom Beogradu vaša kompanija gradi poslovnu zgradu sa oko 20.000 kvadratnih metara kancelarijskog prostora. Poslovna zgrada A klase treba, kako kaže slogan, da postane “Adresa uspeha”. Koje zahteve savremenog korporativnog biznisa će moći da zadovolji ovaj objekat?
Kao što ste i sami istakli, zgrada je na prestižnom mestu i visokog je kvaliteta. Svakoj ozbiljnoj kompaniji je značajno da bude u jednom takvom objektu A klase, jer pored toga što zaposlenima može da obezbedi bolje uslove rada, ima niže troškove održavanja. A mi smo se, vodeći se pričom održivog razvoja, zaista postarali da se štedi koliko god se može na svim onim stvarima koje imaju uticaj na životnu sredinu. Pre svega, da se ne troši uludo električna energija. Znači, kapaciteti zgrade su formirani da mogu da zadovolje sve potrebe, čak pet do deset posto iznad potreba, ali zahvaljujući bilding menadžment sistemu potrošnja se maksimalno racionalizuje tako što se, recimo, racionalno upravlja osvetljenjem u zgradi, obezbeđuje se automatsko isključivanje ventilacionog sistema koji upumpava svež vazduh kada se otvore prozori i slično. Na taj način snižavaju se i troškovi zakupcima.
Pošto je pitanje bilo šta korporativni korisnici zaista dobijaju, po meni je vrlo značajno istaći da dobijaju potpuno opremljen prostor, u koji samo unesu svoj nameštaj, povežu svoje telefone, kompjutere… sve ostalo već postoji i to visokog kvaliteta. Znači, imaju relativno niske troškove ulaska u prostor. Naravno, ukoliko postoji želja za redefinisanjem prostora mi smo spremni da ga prilagodimo njihovim potrebama. Ja to vidim kao još jedan benefit za zakupce. Osim toga, sama zgrada, ali i ta lokacija, imaju praktično neograničene parking mogućnosti. Mi imamo trista dvadeset parking mesta ispod zemlje i osamdeset parking mesta iznad zemlje, a na sto pedeset metara udaljenosti postoji veliki besplatni parking. Postoji i parking Sava centra, koji se doduše naplaćuje, ali opet je rešenje za parkiranje.
Takođe, napravili smo restoran i opremili ga po najvišim evropskim kriterijumima, što će omogućiti da zaposleni dobijaju obrok najboljeg kvaliteta u zgradi. Tu su i drugi sadržaji, kako u samoj zgradi, tako i oko nje, koji pružaju zaposlenima mogućnost da završe različite privatne poslove: plate račune, pogledaju neke turističke ponude, kupe knjigu… U zgradi pored nas je fitnes centar… Znači da svako može da nađe nešto što će mu omogućiti da od jednog radnog dana, jednog odlaska na posao, izvuče nešto više.
U savremenom poslovanju primena novih tehnologija se već podrazumeva. Da li ste i to imali na umu i predvideli odgovarajuću telekomunikacionu infrastrukturu unutar zgrade? Da li zakupci, na primer, mogu da računaju na brzi internet i napredne servise?
Mogu da vam kažem da tu imamo superiornu ponudu. Mada je teško definisati šta su potrebe zakupaca kada je internet veza u pitanju, jer se one razlikuju od slučaja do slučaja. Drugačija je potreba ako je u pitanju banka koja mora da bude povezana sa Narodnom bankom, sa centralom u inostranstvu i sa drugim filijalama, a drugačija ako je zakupac mala kompanija koja nema tih direktnih veza sa drugim firmama. No, mogućnosti Interneta i telefonije su danas toliko porasle da korisnici praktično sve što požele mogu da dobiju.
To je što se tiče telekomunikacija, a što se tiče novih tehnologija moram da kažem da smo ih i sami primenjivali. Naš mašinski sistem koji se odnosi na grejanje, hlađenje, ubacivanje svežeg vazduha je projekat rađen i dopunjavan 2008. godine. Znači, pored toga što su, kada je reč o opremi, u pitanju najpoznatiji brendovi, primenjeni su svi koncepti koji su postojali 2008. godine a koje smo mogli da primenimo ovde.
Tekst u celosti možete pročitati ovde
