Smisao ovog merenja je jasnije sagledavanje slabosti i snage preduzeća po pitanju zadovoljstva zaposlenih, uočavanje moguće tačke poboljšanja i preduzimanje konkretnih radnji tim povodom.
Prvo pitanje od kojeg treba poći u istraživanju zadovoljstva zaposlenih je zašto nameravamo da sprovedemo takvu vrstu istraživanja, šta želimo da saznamo, odnosno šta menadžment želi da zna. Neko će reći da je pitanje suvišno, jer je sasvim jasno da nas interesuje da li su zaposleni zadovoljni, pa je prema tome zadovoljstvo zaposlenih ono što treba da merimo. Međutim, zadovoljstvo zaposlenih obuhvata veći broj različitih dimenzija, od kojih ne moraju baš sve da budu obuhvaćene istraživanjem.
Zamislimo da je u nekom preduzeću uvedena praksa da se istraživanje zadovoljstva zaposlenih sprovodi jednom godišnje; ponovljena istraživanja su pokazala da su zaposleni iz godine u godinu veoma zadovoljni radnim uslovima, odnosno da je postignut visok kvalitet radnih uslova, što predstavlja konstantu koja više ne igra ulogu u zadovoljstvu/nezadovoljstvu zaposlenih. Samim tim ona se može isključiti iz narednih istraživanja. Ukoliko to ne biste uradili samo biste nepotrebno opterećivali naredne ankete i iritirali zaposlene koji bi mogli da se zapitaju dokle ćete ih pitati jedno te isto, a oni su već rekli da su zadovoljni time.
Takođe, ono što smo i bez ankete uočili kao problem, a znamo da zbog određenih ograničavajućih okolnosti nismo u mogućnosti da korigujemo izostavljamo iz ankete.
Tekst u celosti možete pročitati ovde
