Ako dobro razumemo način na koji razmišljaju, razumećemo neke od najčešćih grešaka koje prave rukovodioci. A onda ćemo i odgovoriti na to kako se takve situacije mogu sprečiti i koji je najefikasniji put.
Priča o Kaktusu je u stvari nastavak priče o kompetencijama i tome kako nedostatak menadžerskih kompetencija utiče na ukupan rezultat. Onima koji nisu pročitali prethodni tekst o kompetencijama preporučujemo da to urade, kako bi celu priču lakše stavili u kontekst.
Priča o Kaktusu
Kaktus je godinama radio u pravom koorporativnom sistemu. Tamo je naučio da obavlja svoj deo posla, da mu se jasno kaže šta treba da radi i da ljudi sa kojima radi jasno znaju svoja zaduženja. Sam sistem u kojem je radio je bio neefikasan, imali su relativno loš proizvod, ali su dobar marketing i organizacija nadoknađivali te nedostatke. Posao su radili profesionalci, koji su to uglavnom odrađivali, ali su ga odlično znali, pa je sa njima bilo lako raditi. Firmu nije niko preterano voleo, ali su na kraju rezultati nekim čudom bili dobri. Tamo je stekao i veliku veru u obuke, koje su bile konstantne i koje su njemu delovale vrlo korisno.
Međutim, čim se ukazala prilika da pređe u lanac prodavnica jastuka, Kaktus je pohitao da to iskoristi, i to ne zbog nešto boljih uslova, već zbog toga što bi to bio „napredak“. Ni samom Kaktusu nije bilo sasvim jasno zašto je to napredak, ali je bio naučen da treba da teži napretku, a ovo je definitivno bila viša pozicija, sa više odgovornosti, na kojoj bi obavljao posao koji je u prethodnoj firmi radio njegov šef…
Tekst u celosti možete da pročitate u virtuelnom izdanju časopisa.
