U poslu, kao i u politici, spletkarenje se tiče moći. Putem spletki zaposleni se povezuju u neformalne grupe pokušavajući na taj način da ostvare prevlast. U najblažem obliku spletkarenje je sitničavo, ali u najgorem može biti rat. Spletke često počinju naivno, a ponekad su inicirane otporom promenama. Prezrivi komentari, “dobronamerna” došaptavanja “pouzdanih” informacija o protivniku među zaposlenima, podržavanje istomišljenika i podrivanje akcija protivnika, čak i na štetu kompanije, uobičajeni su potezi spletkaroša…
Spletkarenje je uvek glupo, i to ne samo zato što je neproduktivno, već i zato što na kraju uništava karijere u većem broju nego što ih pomaže.
Za razliku od mobinga, koji je direktan i kojeg je žrtva uvek svesna, spletkarenje i ogovaranje su tajni, tako da osoba koja je na meti često i ne zna šta ju je snašlo dok ne bude prekasno.
Kada spletkarenje obuhvati i širenje informacija iz nečijeg privatnog života ili lažne optužbe, tada ono direktno šteti i interesima poslodavca, a moguće je zagaziti i u krivično delo klevete…
Tekst u celosti možete da pročitate u virtuelnom izdanju časopisa.
