Piše: Damir Delić Đuljić, ASEE
Konflikti generisani međusobnim nerazumevanjem osnivača i profesionalnih menadžera stvaraju trend menadžera-šetača i trend raštrkanih kompanija u kojima vlasnik i nekolicina prijatelja iz detinjstva čuvaju mukom razvijene kompanije od potpune propasti. Šta je uzrok situacije u kojoj su poslodavci konstantno nezadovoljni ponudom, a zaposleni i nezaposleni odnosom poslodavaca prema njima?
Evidentan je i sveprisutan ton nezadovoljnih vlasnika i direktora firmi u regionu – ponudom na tržištu radne snage. Ova činjenica deluje protivurečno – kako bi neko na tržištu od više od milion nezaposlenih ljudi mogao imati problema sa pronalaskom radne snage? Realno koliko i suludo, poslodavci nemaju na raspolaganju potrebni fond brojnih zanata (zanimanja imaju), uključujući profesionalne menadžere koji će čuvati i osnaživati unutrašnju strukturu firmi i izvore prihoda kao osnovne elemente bilo kakvog poslovanja.
S druge strane, profesionalni menadžeri će bez problema pronaći sagovornika na žalbu da „više nisu mogli podnositi torturu vlasnika firmi“.
Različita je perspektiva ove dve kategorije u korenu različitih ljudi. Osnivači su ljudi kojima se osnivanje desilo po (često i iracionalnom) sopstvenom izboru koji ima za posledice da neće raditi za druge osnivače nego sa njima i protiv njih, a ljudi koje angažuju su odlučili da budu profesionalni vojnici, legionari (izraz Dobrice Stevanovića, op.a.), bez osnivanja i niza izazova koje osnivanje sa sobom nosi.
Očigledno je da je već startna perspektiva uveliko različita, a razlika raste sa potpuno različitim motivima i prirodno različitim brigama na jednoj i drugoj strani…
Tekst u celosti možete pročitati u virtuelnom izdanju časopisa.
