Poslednjih mesec dana “sanduče” moje elektronske pošte pretrpano je predlozima da “iz korena promenim svoj život na bolje”. Oni mi stižu u vidu ponuda različitih izdavačkih kuća da kupim knjige koje su pravi “zlatni ključevi sreće” i koje će mi “otključati rajske prostore života bez ljutnje i briga” ili ću njima jednostavno otvoriti “put ka sebi”, ali i u vidu predloga prijatelja šta da čitam da bih “unapredila duhovno i telesno zdravlje” i jednostavno “poboljšala kvalitet života”. Pažljivo sam proučila i jedne i druge i zaključila da sam – neizlečivo zaražena poslom koji radim.
Jer, ni malo ne sumnjajući u pronicljivost prvih da prepoznaju šta su osnovne boljke savremenog čoveka “operisanog od smisla” i za kakav “lek” je spreman da plati, niti u dobronamernost drugih da me održe budnom kako, zaokupljena celodnevnim poslom prikupljanja znanja i veštine upravljanja za druge, ne bih zaboravila da “upravljam” sobom, uhvatila sam sebe u razmišljanju da li bi i šta od toga moglo da se primeni – na poslovanje. Tako se, krajnje neuobičajeno, u časopisu obreo tekst o četiri lekcije koje marketari mogu da nauče od joge. “Podupire” ga i prilog u već uobičajenoj rubrici Life Coaching.
No, mada kažu da sreća prati hrabre, Redakcija ipak nije bila spremna na veliki iskorak u nepoznato. Zato smo se, odmah nakon ovog izleta, vratili na “siguran teren”: ulozi analize u povećanju produktivnosti, segmentaciji kupaca, efikasnosti oglasa…
A možda smo, iako nam to nije bila osnovna namera, i ovim izdanjem pomerili sebe korak bliže tom željenom stanju koje, kako podseća pomenuta literatura, treba da odlikuju zahvalnost, posvećenost i dobronamernost. Jer, zaista smo zahvalni i na ovoj prilici da svoja saznanja podelimo sa čitaocima “GM-a”, a iskreno se nadamo da oni u našu posvećenost i dobronamernost odavno ne sumnjaju.
