Iskušenja „menadžerisanja“: Društvene igre poslovnih ljudi

0

Piše: Boris Vukić

Verujem da će se čak i svaki prosečan diplomac a kamoli onaj ko je svojevoljno ili tuđevoljno postavljen za praktičara menadžmenta složiti sa jednostavnom definicijom da je menadžer onaj ko sem svog posla organizuje i tuđi. Kada napreduje i na više hijarhijske nivoe se penje sve jasnije mu postaje da, što bolje postavi i organizuje tuđe poslove, lakše će organizivati svoj.

I kad se na vrh popne i ozbiljnu titulu ponese ubrzo mu kažu, il’ nakon dužeg vremena sam shvati, da njegov glavni zadatak jeste da jasnu organizaciju uspostavi. I opet il’ mu kažu il’ sam shvati da to znači da „nacrta organizacionu strukturu“ (a oni koji se time više teoretski no praktično bave pogled mu raznoraznim terminima mute – organogram, ogranizaciona shema, organizacioni čart …).

I tad, ozbiljni ljudi na ozbiljnim pozicijama sa ozbiljnim platama, koje im drugi (il’ još gore sami) odrediše, počinju detinjasto da se ponašaju. Igraju se, pa se zaigraju različitih igara. Nazive igara sam smislio, a ostalo iz života organizacija zapisao. (Sve reči koje u kurzivu pročitate citati su onih koji su uspešni ljudi i koji uspešne kompanije vode. Danas.)

„Monopol“

Prvo se sam sa sobom poigra igre koju ćemo nazvati „Monopol“. Il’ na malom parčetu papira il’ na velikoj magnetnoj tabli crta kućice i osvaja teritorije. Igru igra u slobodno vreme, uveče ili subotom popodne, nedeljom. Iako svima ovu igru ozbiljnom predstavlja s pravom je kao slobodnu aktivnost posmatrati možemo. Iz školskih dana se sećamo da su slobodne aktivnosti nešto neozbiljno, nešto za šta ocene dobijali nismo. Pa tako i on – u radno vreme se bavi prodajom, nabavkom, proizvodnjom, marketingom (pardon, oglašavanjem), naplatom potraživanja, uređivanjem štanda na sajmu, skiciranjem etiketa, … iako su mu i direktori prodaje, direktori marketinga (pardon, oglašavanja), šefovi u proizvodnju i svi njima podređeni…  živi, zdravi, radno i mentalno sposobni, u dobroj kondiciji i, naravno, dobro plaćeni. I kad svojim drugarima pokaže šta je to u slobodno vreme nacrtao, shvati da je, ne prvi put, neshvaćen. Drugari neće u kućice da se uklope. A i ako hoće, kasno im bude, jer on preko noći nove teritorije osvoji, kockice porazmešta i taman kad se oni sa njim slože, on se sa sobom od juče, a njima od danas, ne slaže. I ljuti se jer „ja im bacim, a oni ni ne vide, a kamoli da uhvate“. I shvata, jedne od besanih noći, da je vreme za novu igru.

„Ćorave bake“

Pa, pređe na drugi nivo, drugu igru. Odluči da sa drugarima poigra igre koju ćemo nazvati „Ćorave bake“. On im kaže: „Neka svako ode kući i dobro promisli do sutra ujutru i nacrta svoj predlog kako da se organizujemo.“ I svako od njegovih prvih saradnika, sa svojim povezom oko očiju, kockice slaže, kućice crta. Brine se, razmišlja kako da svoju kućicu što bliže njegovoj nacrta a da to bude u opštem, a nadasve sopstvenom, interesu. Ujutru, nešto hitno a važno, kao što je iznenadan poziv, isto tako dobro organizovanog klijenta ,odloži važan, a juče sa puno rešenosti i odlučnosti „da zmiju zadavimo“  sastanak. „’Ajd’ da vidimo od čega se živi, neće da propadnemo ako se danas ne organizujemo.“ Nakon nekoliko meseci poziva drugare da se opet igraju. I drugari opet, po opisanom receptu, sa istim povezom, kockice slažu i kućice crtaju. Al’ sutradan, ko u pesmi, jedan poziv menja sve. Važan sastanak sa važnim ljudima u Privrednoj komori, na kojem će se, možda, pojaviti važan ministar ili neki od njegovih važnih pomoćnika s kojim „ljudi smo, dogovorićemo se“. Nije literarno, al’ je životno pa ću ponoviti: „’Ajd’ da vidimo od čega se živi, neće da propadnemo ako se danas ne organizujemo.“ I nakon par meseci opet, ali sad ozbiljno „daj da rešimo ovo sutra ujutru“. I već znate, drugari kućice crtaju, recept znaju, povez imaju, ali ne znaju šta njegova besana noć donosi. Nova genijalna ideja o novom tržištu, proizvodu, klijentu zbog koje on jedva čeka da svane i sa njima blagovesti podeli. I ponovo ću napisati ono što se sad i ne izgovara jer svi mantru znaju „’Ajd’ da vidimo od čega se živi, neće da propadnemo ako se danas ne organizujemo.“ Oni, pametniji, nakon par crtanja, shvataju da će i ova igra proći i da će uskoro nova doći.

Tekst u celosti možete pročitati ovde 

Share.

About Author

Comments are closed.