Pišu: Milan Mijailović i Ljubomir Jovanović
Može li se govoriti o povišenom nivou masnoće u krvi kompanija? O hipertenziji, holesterolu, povišenim trigliceridima? O usporenom metabolizmu kompanija? Brine li se o zdravom životu kompanija? Jesmo li svesni da se sada – možda i više nego ikada – pojačavaju neki ili svi simptomi raznih bolesti u našim kompanijama? Svi ovi problemi započinju kao „sitniji problemi sa likvidnošću“ (povremeni nedostaci gotovine), a završavaju, ako im se ne posveti adekvatna pažnja… Eh… nećemo o tome, bar ne na početku.
Umemo li da prepoznamo ove „zdravstvene“ tegobe na vreme? Ako ne, kako prepoznati simptome pre nego li se pretvore u ozbiljne probleme? Da bismo mogli da odgovorimo na ova pitanja, prvi i osnovni zadatak je da identifikujemo uzročnike i simptome ovih oboljenja. I upravo tu započinjemo priču o upravljanju likvidnošću, cash flow managementu, borbi za vazduh – borbi za opstanak.
Kako u svetu, tako i kod nas, cash flow (CF) je opšte prihvaćen kao pojedinačni element poslovanja koji stvara najveći pritisak, prevashodno na mala i srednja preduzeća. Profit, obrt, tržišno učešće, imidž organizacije – sve su to veoma dobri indikatori (ne)uspeha, ali ukoliko nema novca na računu u banci za plaćanje mesečnih obaveza prema zaposlenima, dobavljačima, kreditorima… svaki biznis će na kraju propasti.
Šta je zapravo CF?
U svom najjednostavnijem obliku CF predstavlja kretanje novca unutar i van organizacije. CF je krvotok svake organizacije, svakog biznisa i primarni indikator zdravlja vašeg poslovanja. Posmatrano malo šire, cash flow možemo opisati kao ciklus – svaki biznis koristi gotovinu kako bi pribavio neke resurse za rad. Ti resursi se upošljavaju i proizvode se dobra i usluge. Oni se nakon toga prodaju klijentima, naplaćuju se potraživanja i sredstva ponovo ulažu, a ciklus se ponavlja. Ovako opisan poslovni ciklus, koji prati kretanje gotovine, naziva se operativni ciklus gotovine i izražava se kao vreme potrebno da se proizvodi i usluge pretvore u prilive gotovine.
Ovde se moraju uočiti tri ključne komponente:
– period konverzije zaliha – period od trenutka nabavke robe (proizvodnih inputa) do trenutka prodaje gotovih proizvoda,
– period konverzije potraživanja – period potreban da se ono što je prodato pretvori u priliv gotovine,
– period plaćanja obaveza – period od trenutka nabavke inputa do trenutka njihovog plaćanja.
Svaki put bi kroz ovako opisan ciklus trebalo da se vrati više gotovine nego što je na početku otišlo. Mada (ne baš uvek i ne obavezno), ako ne pratimo pažljivo ove tokove i ne preduzimamo korektivne akcije na vreme (onda kada je to potrebno), nema sumnje da će biznis zapasti u nevolje. Vremenska (ne)usklađenost ovih tokova je ta koja može biti od vitalnog značaja za (ne)uspeh organizacije. Ono što je od presudnog značaja jeste aktivno upravljanje i kontrolisanje priliva i odliva gotovine…
Tekst u celosti možete pročitati ovde
