Intervju radila: Vesna Kovačević
Bu Jeghult je stručnjak sa dugogodišnjim iskustvom savetodavca i trenera, ne samo u Skandinaviji, već i širom sveta. Već nekoliko decenija radi u Adižes Skandinavija kao konsultant za upravljanje organizacijama, spajanje velikih kompanija i druge kompleksne organizacione poduhvate. U ovom kontekstu se susretao s problemom bonusa i nagrađivanja kao jednim od načina da se sprovedu promene u organizaciji. Lično je projektovao stotine različitih sistema za povećanje kako spoljašnje tako i unutrašnje motivacije. Njegov kratak boravak u Beogradu iskoristili smo da mu postavimo par pitanja vezanih za „upravljanje nagradama“.
U Srbiji postoji poslovica koja kaže „Sto ljudi, sto ćudi“. Primenjena na priču o motivaciji mogla bi da znači da različite ljude motivišu različite nagrade. Da li je sistem nagrađivanja koji bi pogađao pravi motivacioni faktor za svaku osobu uopšte moguć ili je to samo nedostižan ideal.
Prvo je potrebno da shvatimo da u nagrađivanju imamo ulaze i izlaze. To znači da ulazi dolaze od onoga što želimo da merimo i važno je da se to popravi da bismo mogli da nagrađujemo. Izlazi su ono što dobijete tako što upravljate i dostižete ciljeve definisane u ulazima. Dakle, moguće je da svako ima iste zahteve od izlaza. S druge strane je moguće, u zavisnosti od ličnih želja ljudi, imati različite izlaze.
Neki ljudi žele novac, neki žele više odgovornosti, neki žele usavršavanje, a neki putovanja. Imati raznovrsne nagrade je do određene granice i moguće. Traži to vremena i nije lagano, ali je moguće uraditi.
Od novca do priznanja
Sve češće se može čuti mišljenje da „razvijenost više nije pitanje tehnologije, para ili tržišta, već pitanje – kulture“. Šta su po vama univerzalno važeći principi na kojima mora da počiva korporativna kultura da bi radno okruženje bilo podsticajno i produktivno?
Teško pitanje, nisam siguran da sam prava osoba koja može da dâ odgovor na to pitanje. Verujem da na njega postoji univerzalni odgovor. Na primer, Hercbergova istraživanja pokazuju da je većina ljudi zainteresovana za higijenske i motivacione faktore. To znači da prvo treba da se zadovolje osnovne potrebe, a potom možemo govoriti o motivacionim faktorima, ili bolje reći o unutrašnjim motivatorima.
Kultura dakako dolazi od ili vas vodi ka podsticaju koji vas čini zadovoljnim. Ako već posedujete novac za hranu i sklonište stremite da zadovoljite mnogo sofisticiranije potrebe. To je na neki način isto kao i kad ste na različitom nivou u sopstvenom razvoju. Kada ste mladi i stvarate porodicu imate izvesne potrebe koje se ogledaju u želji za novcem ili novom pozicijom. Kako starite okrećete sa ka unutrašnjim potrebama, želite da budete priznati. Pozicija trenera ili mentora vam mnogo znači.
Tekst u celosti možete pročitati ovde
