Karakteristika islamskog tržišta je da se interesi učesnika regulišu određenim normama. Postoji veliki broj pravila i etičkih načela koja se primenjuju u poslovanju bez kojih se poslovna saradnja ne bi odvijala „na pravedan i uljudan način“, pa se od učesnika na tržištu zahteva se da se pridržavaju ovih specifičnih pravila, cilj kojih je da se uspostave adekvatni odnosi
Legitiman (Halal) način zarađivanja
Islam ističe bitnost razlikovanja zakonitih od nezakonitih poslova. Takođe ističe da je bitno ne želeti tuđu imovinu i ne prisvajati je na nezakonit način. Islamski trgovac mora zarađivati na legitiman način, i mora se distancirati od bilo kakvih nelegalnih radnji.
Legitimne i nelegitimne radnje su jasno definisane, a među njima se nalaze sumnjive radnje koje treba izbegavati. Islamski trgovac treba da bude podozriv prema sumnjivim radnjama kako bi zaštitio svoj ponos i veru. Jer, onaj ko se bavi sumnjivim radnjama zasigurno ulazi u haram (greh).
Najneprihvatljivija poslovna radnja jeste riba. Riba (kamata), po definiciji, predstavlja dodatnu zaradu koju zajmodavac traži od zajmotražioca. Islam je zabranio sve vrste kamata iz razloga što podrazumevaju potlačivanje i iskorišćavanje. Pravi se jasna razlika između izvornog poslovnog profita (koji je poželjan) i interesa (nepoželjan oblik sticanja).
Trgovina kroz obostranu saglasnost
Obostrana saglasnost učesnika u poslovanju je neophodan uslov koji treba ispuniti kako bi poslovanje bilo legitimno. Čak se i postupanje kada se jedan učesnik ne pridržava obećanja koje je dao drugom smatra prevarom i kao takvo je kažnjivo. Stoga je trgovina ispravna samo ukoliko se obavlja uz obostranu saradnju (goodwill).
Iskrenost i poslovanje
Islam podstiče istinoljubivost u poslovanju. Dobar i iskren trgovac ima visok status u islamu, on bi po predanju posle smrti dobio istu zaslugu za svoja dobra dela koliku i sveti ratnici i svetomučenici. Trgovci o svojim proizvodima moraju govoriti istinu. To se odnosi na karakteristike, kvalitet i sve ostale specifičnosti određenog proizvoda.
Pouzdanost i poslovanje
Pouzdanost u poslovanju je jedna od najbitnijih etičkih principa u komercijalnim transakcijama. Poverenje ili pouzdanost je moralna vrlina, i obaveza za sve učesnike u poslovanju u islamskim zemljama. Ona zahteva iskrenost i čiste namere svakog pojedinca. Stoga će svaki islamski trgovac izbegavati sve oblike prevara. Pouzdanost je baza obostranog poverenja u odnosima trgovaca, i u odnosu trgovca i potrošača.
Plemenitost i poslovanje
Učesnik u poslovanju mora da bude blag i plemenit prilikom ugovaranja poslova. Stoga, ko god prodaje, kupuje ili potražuje svoj dug to mora učiniti na plemenit i uljudan način.
Časnost i ispunjavanje poslovnih obaveza
Sledeća vrlina kojoj se u islamu pridaje velika važnost je časnost. Svaki učesnik u poslovanju mora da ispunjava obaveze iz ugovora i usmena obećanja, a istinitost, iskrenost i poverenje su baza za svaki poslovni poduhvat.
Sa ciljem očuvanja interesa i prodavca i kupca, poželjno je ugovorom jasno definisati sve bitne detalje odnosa (cenu, kvantitet, kvalitet). Roba koja je predmet trgovanja mora postojati i prodavac mora biti vlasnik te robe. Znači, zabranjeno je trgovanje robom koja nije u vlasništvu prodavca. Ugovorom treba jasno definisati sva prava i obaveze kako ne bi došlo do nesuglasica među učesnicima poslovanja.
Prava radnika
U islamu su postavljeni određeni uslovi i restrikcije kako bi se smanjila verovatnoća za stvaranje netrpeljivosti između zaposlenih i poslodavaca. Islam ohrabruje i podržava duh ljubavi i bratstva između njih. Po islamskim učenjima, religijska i moralna obaveza poslodavaca je da vode računa o opštem stanju preduzeća i zadovoljstvu zaposlenih. Adekvatne plate, dobri radni uslovi i odgovarajući poslovi moraju biti obezbeđeni zaposlenima. Poslednji Alahov prorok je ovo objasnio sledećim rečima: “To su vaša braća oko vas, koju je Alah postavio ispod vas. Svako ko ima nekoga ispod sebe mora ga hraniti onim čime i sebe hrani, obući ga onim čime i sebe oblači, ne davati mu teret veći od onog koji može da ponese, i pomoći mu ako teret ne može sam da nosi.”
Trgovanje zabranjenom (haram) robom
Trgovina nedozvoljenom robom (lešina, svinjetina i sveti idoli) je strogo zabranjena u islamu. Pod lešinom se podrazumeva meso bilo koje životinje koja je uginula prirodnim putem, odnosno nije bila ubijena na islamski način. Zbog toga, musliman nikada neće jesti meso takve životinje. Takođe, zabranjena je trgovina svinjetinom i opojnim sredstvima, te prodaja idola ili statua.
Obmane i prevare u poslovanju
Islam strogo osuđuje sve vrste obmana i prevara u poslovanju. Prodaja uginulih životinja, sumnjivi poslovi, manipulisanje cenama, lažno hvalisanje… klasični su primeri obmana i prevara. Prorok je rekao da kupac i prodavac imaju pravo da zadrže robu ili je vrate dok se ne razdvoje. Takođe je govorio da ako su obe strane govorile istinu i pokazale dobre i loše karakteristike robe, njihov ugovor će biti blagosiljan.
Zaklinjanje
Trgovci često imaju običaj da se zaklinju kako bi naglasili da je njihova roba dobrog kvaliteta ili da pozivajući Alahovo ime tvrde da roba poseduje kvalitet koji nije verodostojan i pokušavaju da ubede kupce da je kupe. Međutim, islam zabranjuje zaklinjanje u ove svrhe u poslovnim transakcijama. Lažno zaklinjanje smatra se grehom koji se kažnjava odlaskom u pakao. U ostalom, ako obe strane u poslovanju poštuju propisano načelo iskrenosti neće ni biti potrebe da se zaklinjanjem u Alaha druga strana ubeđuje u kvalitet ponuđene robe.
