U toku proteklog meseca na e-mail redakcije GM-a stiglo je na desetine što najava održavanja profesionalnih obuka i treninga što informacija kako su oni protekli, pa ako je suditi po tome, kod mnogih poslovnih ljudi sazrela je svest o značaju permanentnog usavršavanja, bilo ličnog bilo zaposlenih.
No, to i nije vest, jer se obuka za zaposlene u ozbiljnim kompanijama već duže vreme smatra merom njihove “društvene odgovornosti”, ali jeste povod da se otvori priča o tome “kako pratiti povraćaj investicije u ljudski kapital”.
U ovom broju Redakcija upravo to i čini, uvodnim tekstom u serijal na pomenutu temu.
A kako je u upravljanju poslovanjem, pa i u domenu investicija, prvi limitirajući faktor novac, bilo je logično pozabaviti se i finansijskim uspehom kompanije, koji je, opet, nemoguće sagledati bez umeća čitanja finansijskih izveštaja. Jer ako su finansije, kako tvrde autori knjige “Finansijska inteligencija”, “jezik poslovanja”, svakako valja čuti “šta brojevi kažu”. Bilans stanja, bilans uspeha i izveštaji o tokovima gotovine omogućavaju kritičku procenu ukupnog poslovanja, a bez nje nema kvalitetnog upravljanja.
Poput emocionalne, i finansijska inteligencija se stiče i razvija, jer reč je o skupu veština koje se mogu naučiti. No, kako će nekog na učenje možda podstaći baš prilog u GM-u “dužni” smo i ovde da podsetimo da je inteligencija (zašto ne i finansijska) bez dobrote “kazna Božija”, a “velika inteligencija bez velike dobrote nepodnošljivo prokletstvo”. Zato, da bi sačuvao sebe čak i u procesu “ostvarivanja dobitka na duži vremenski rok”, što jeste osnovna ideja biznisa, čovek ne sme iz vida izgubiti – drugog. Da i nehotično, zauzet merenjem učinka i finansijskog uspeha, ne bi zaboravio na svoju suštinu i postao, kako kaže dr Zorica Tomić, “saučesnik rituala disperzije”.
