Strana iskustva: Menadžment na francuski način

0

Pripremio: Nemanja Pašalić

Francuska kao država je uvek igrala važnu ulogu u evropskim i svetskim okvirima. Ova zemlja ima jedan od najvećih nivoa ekonomskog rasta u Evropi i veliki je svetski snabdevač kada je reč o poljoprivrednim i industrijskim proizvodima. Poslovne prakse u Francuskoj su pod velikim uticajem poslovnih vizija, a izraženo je “organsko” uređenje organizacija, gde se na kompaniju gleda kao na živ organizam, dok je pri donošenju odluka i planiranju u velikoj meri zastupljen intuitivni pristup.

Društveni status i pozicija su izuzetno važni elementi u francuskoj biznis kulturi, a dolično ponašanje, uzajamno poverenje i razumevanje igraju veliku ulogu u uspehu jedne poslovne organizacije. Distanca prema moći, koja predstavlja jednu od veličina u definisanju specifičnosti poslovne kulture jedne zemlje, u Francuskoj je zaista velika. To znači da je odnos između francuskih menadžera i njihovih potčinjenih izraženo neravnopravan. Status i privilegije u tom smislu su bitno naglašeni, a proces donošenja odluka je strogo hijerarhijski postavljen. Autoritet drži par menadžera viših ešalona, a podređeni su gotovo potpuno zavisni od njihovih odluka, i kod njih stalno dolaze po ovlašćenja. To je veliki kontrast u odnosu na anglosaksonski (američki) stil menadžmenta, gde se odluke često donose na nižim nivoima, što podstiče efikasnost ali i podrazumeva veću odgovornost. Konsekventno, odgovornost u francuskim kompanijama nije na pojedincu, već je difuzovana na grupe ili samu organizaciju. Francuski menadžeri često naglašavaju svoj status i položaj u poslovnim odnosima, a lobiranje, poznanstva i podrška nadređenog predstavljaju bitne faktore u finalizaciji poslovnih aktivnosti i opštoj uspešnosti.

Izbegavanje nesigurnosti

Francuski menadžeri su prilično visoko na skali onih koji izbegavaju nesigurnosti u poslovanju. Ovo ilustruje postojanje detaljne, pravilima obavezujuće birokratije, kao i veoma razvijena francuska socijalna legislativa koja štiti radnike. Francuzi su okrenuti stabilnim odnosima unutar poslovnih organizacija tendencijom ka dugoročnom zaposlenju i idejom da menadžeri treba da budu izabrani po principu senioriteta. Francuska poslovna praksa u tom smislu podseća na japanski stil menadžmenta. Lojalnost prema kompaniji od strane zaposlenog se smatra vrlinom, a sami radnici su okrenuti svojoj organizaciji u koju investiraju karijeru, sa njom se identifikuju i od nje očekuju mnogo u smislu benificija. Najbolji opis ovog principa je da će francuski menadžer reći da je član “određene kompanije” u kojoj radi na “određenoj poziciji”, dok će američki menadžer reći da je stručnjak na “određenoj poziciji” i da radi u “određenoj kompaniji”.
Sistem edukacije preko “Grandes Ecoles” visokoobrazovnih ustanova kreira poslovnu elitu čije se odluke retko preispituju, a na reputaciju francuskih poslovnih ljudi izuzetno utiče to u kojoj obrazovnoj instituciji su završili školovanje, nivo intelektualnih sposobnosti i veština govorništva (pogotovu javnog).

Zaokreti u odlučivanju

Po navodima i percepciji anglosaksonskih poslovnih ljudi, menadžment u Francuskoj je više zasnovan na poznanstvima, a manje na tome koliko je neko dobar u svom poslu. Francuski menadžeri su slobodni da menjaju odluke, često brzo i odvažno, dok će anglosaksonski imati više poteškoća da odluku donesu i možda će im za to biti potrebno više vremena, ali će uglavnom pri svojim odlukama ostajati. Kada je reč o sagledavanju problema, Francuzi imaju holistički pristup, te žele da vide širu sliku i pozadinu situacije da bi odredili pravac za rešavanje nastalih stanja. Oni su više fokusirani na ljude i procese koji ih okružuju nego na specifične zadatke.

Francuske menadžere bije glas da se lako dekoncentrišu, ostavljajući određeni posao kako bi započeli drugi ili menjaju važne odluke u zavisnosti od okolnosti i situacije. U ondašnjim poslovnim organizacijama čest nedostatak detaljnog opisa poslovnih aktivnosti može dovesti do preklapanja odgovornosti i do pojave da  menadžeri imaju naviku da obećavaju stvari koje će kasnije biti kompletno zaboravljene.

Komunikacija i protok informacija

Specifičnost komunikacije kod Francuza bi se mogla opisati izrekom “toute vérité n’est pas bonne à dire” (nije svaka istina dobra za iznošenje). Francuzi veruju da je informacija veoma dragocena i da bi trebalo da bude destilizovana i prosleđena na pravo mesto u pravom trenutku. Čuvanje informacija je u korelaciji sa shvatanjem da je znanje moć.
Da bi se uspostavila dobra veza sa raznim nivoima kompanije potreban je lični kontakt, što isključuje ostajanje u kancelariji pored kompjutera i telefona. Menadžeri koji se popnu visoko na hijerarhijskoj lestvici često postanu “nevidljivi” i nedostupni za svoje potčinjene. U takvoj situaciji komunikacija između njih i zaposlenih ostvaruje se putem “papirologije” za koju obično treba dosta vremena da se procesuira. Osim toga, u ovoj menadžment praksi izražena je “paralelna hijerarhija” koja se sastoji od menadžera srednjeg nivoa koji su zapravo spona između nižeg, “tehnički” orijentisanog, nivoa menadžmenta i višeg upravljačkog nivoa. Ovi menadžeri su u mnogo većoj meri dostupniji za zaposlene na nižim pozicijama.

Francuzi veoma često koriste neverbalnu komunikaciju “visokog konteksta”, koja je implicitna i može biti teška za interpretiranje. Kao posledica toga, informacija u poslovnim odnosima često se ne može dobiti samo običnim zahtevom, već ona zavisi od ljudi, pa ako je mreža ljudi koju neki menadžer poznaje dovoljno velika i ako su te veze dobre, njemu će informacije uvek biti dostupne. Dakle, konstantan “networking” je taj koji ih čini dobro informisanim u vezi sa svim stvarima, bez obzira da li su neke informacije javno objavljene ili ne.

 

Poslovni sastanci

Na poslovnim sastancima je potrebno pažljivo analiziranje onoga šta se dešava, jer sastanci često ne podrazumevaju donošenje odluka i planova, akcije i distribuciju zadataka, već služe kao probni baloni za odluke koje su donete na višim nivoima pre samog sastanka.

Kultivisanje poslovnih odnosa sa menadžerima iz Francuske je veoma bitno, a poštovanje formalnosti u oblačenju očekivano, uz smiren govor i dolično ponašanje koje je u skladu sa francuskim poimanjem dostojanstva.
Francuzi veoma cene privatnost, slobodno vreme uglavnom posvećuju porodici i starim prijateljima, pa se o privatnom životu ne priča na poslovnim sastancima. U poslovnim odnosima kritikovanje firme ili francuske države u bilo kom smislu nije preporučljivo, jer Francuzi to shvataju lično. Poznavanje francuskog jezika je uvek prednost i može doneti veće uvažavanje druge strane,  a tokom samih pregovora treba imati na umu moguću kontradiktornost stavova i ponašanja.

Share.

About Author

Comments are closed.