“Pravi lideri su lideri koji vode promeni. Oni su strastveni pobednici, ambiciozni i senzitivni. Pravi lideri su harizmatične osobe pune energije, koje inspirišu saradnike ka ostvarivanju natprosečnih rezultata….” Ono što razlikuje ove popularne pričice od nekih drugih oblika izražavanja sa kojim su nas u detinjstvu upoznale majke ili bake, jeste kraj u kojem ne stoji da pravi lideri žive dugo i srećno sa svojim saradnicima i da imaju puno dece, sve dok ne umru. Saradnici i deca, jer pravi lideri nikada ne umiru.
Citiraću jednog od najuspešnijih lidera ovih prostora koji kaže: “Kad se probudim u dva ujutru ja nemam koga da nazovem”, a koji osim što to misli, za to ima i dokaz. Dokaz predstavlja ne samo što je njegova kompanija, kao i on, lider na tržištu, već i priznanje okačeno na zidu, a da on, da bi ga okačio, je morao da plati samo uramljivanje i ekser. Papir, olovku, onoga ko je pisao po papiru, onoga ko je naredio ovome da piše i onoga ko se ljubio sa njim kada mu je dokaz uručivao nije platio. Navedeni iskaz je samo nadahnutiji oblik rečenica iz podnaslova ovog teksta. Čovek je ambiciozni lider promena. Strastven je, jer ne spava u dva ujutru. Senzitivan je, jer pored svega neće da probudi svoje saradnike i inspiriše ih ka ostvarivanju natprosečnih rezultata. Ali idemo redom.
Ljubavna nesanica
Zašto on ne spava u dva ujutru? Zato što je zaljubljen u svoj posao i opsednut je njime. (U slučaju osnivača ova zaljubljenost je još izraženija, jer njegova kompanija je nastala iz ljubavi sa bićem koje on najviše voli. O partnerima koji pokreću kompanije ne bih ovom prilikom). I dok je budan, on je stalno sa njim, a noću iz podsvesti stižu glasovi koji ga bude. Vremenom je naučio da ove probleme rešava uz pomoć diktafona ili bloka koji drži pod jastukom. Ali tako bi želeo da tad, u dva noću, svoju genijalnu ideju (namerno sam napravio pleonazam – sve njegove ideje su sinonim za genijalnost) podeli sa nekim od najbližih. Jer jutro, neretko, može promeniti sve. Ali oni, njegovi prvi saradnici, nedovoljno posvećeni kompaniji, spavaju. Mada, ponekad se i probude, u znoju. Ukoliko sanjaju. Njega lično.
Neiscrpna energija
Veliki lideri su nemilosrdni prevashodno prema sebi, pa onda i prema svojim saradnicima. Njihov mozak, srce, mišići… brzo rade. Oni su stalno na adrenalinu koji oslobađa leptiriće, kortizonu koji uzrokuje goruću uzbuđenost i mnogim drugim hormonima koji se javljaju u nekim drugim životnim situacijama, a i tad kod većine ljudi traju kraće. Kod retkih ljudi u ljubavi i većine lidera u biznisu sve ovo dovodi do natprosečne energije i motivisanosti koja traje u nedogled. Da bi saradnici sve ovo izdržali, lider njihove ne toliko brojne leptiriće nadohranjuje velikim platama _ dobrim automobilima _ red bulovima (na mesta označena sa _ u prvo vreme dodajte veznik ili, a kasnije veznik i ). Ili oni odlaze. Zato što ne mogu da izdrže ili zato što sami svojim stimulansima pokreću sopstvene kompanije.
Kad lišće požuti…
A ako jednog jesenjeg dana leptirići odlete i uzbuđenje splasne? “Jednom, kada momci počnu da oblače svilene pidžame, postaje im teško da ustaju rano”, tvrdnja je svima nama poznatog američkog džokeja Edija Arkara. Kada se jednog jesenjeg dana lideri aristokratizuju, oni će to dozvoliti i svojim saradnicima, u manjoj meri (spram sveca i tropar). Red bul ispada iz igre, a ulazi ceđeni sok od pomorandže koji se mora popiti u roku od desetak minuta inače gubi lekovita svojstva. Aristokratizovaće se i njihove kompanije. Još neko vreme će i te kompanije biti lideri. Ali, lideri tih lidera već moraju da plaćaju i uramljivanje, i ekser, i papir, i olovku, i onoga što će pisati po papiru, i onoga što će mu to narediti, i onoga što ih ljubi. I mnoge druge.
