Ako vam je Bog u detinjstvu podario prirodan, istančan osećaj za biznis, roditelji vam potpunim posvećivanjem ulili hrišćansko vaspitanje i podršku u svakoj vašoj odluci, ako ste stekli slobodu da tokom čitavog života nosite osmeh na licu a bogatstvo koje imate podelili sa drugima, onda za vas ne bi trebala da važi jevanđeljska misao da je “teško bogatome ući u carstvo nebesko”. Upravo takav život izabrao je Ser Tomas Lipton, čovek koji je bogatstvo i svetsku slavu stekao proizvodnjom i prodajom čaja poznatog pod njegovim imenom Lipton, čaja koji i danas, nakon 150 godina, konzumira pola planete i koji se služi na dvorovima preostalih svetskih monarhija.
Sve je počelo u Glazgovu, gradu u koji su se iz Irske preselili Tomasovi roditelji tokom četrdesetih godina 19. veka. Ovde su otvorili malu bakalnicu od koje se izdržavala čitava porodica i u kojoj je mali Tomas sticao prva životna iskustva. Rođen je 1848. godine (prema nekim podacima 1850.). U Glazgovu je išao u osnovnu školu, koju je napustio kada mu je bilo 13 godina kako bi svojim roditeljima pomogao dodatnim prihodima radeći razne poslove. Školovanje mu nije išlo baš od ruke, pa je svoje obrazovanje dopunjavao odlascima u večernju školu u vreme kada je već uveliko počeo da radi.
Godine 1865, kao mornar na jednom britanskom brodu, plovi za Ameriku, gde će provesti narednih pet godina putujući i upoznavajući način života Novog kontinenta. Izdržavao se tako što je radio na plantažama u Virdžiniji, na farmi u Južnoj Karolini, bio putujući trgovac i na kraju svog boravka u SAD radio u jednoj njujorškoj bakalnici kao pomoćni radnik.
Lanac uspeha
Kada mu je bilo dvadeset dve godine vratio se u Glazgov, pre svega da bi pomogao svojim roditeljima u vođenju male radnje koju su posedovali. Nekoliko godina kasnije, došao je na ideju da u svom rodnom gradu otvori bakalnicu, koju je nazvao “Liptons Market” i u kojoj je maksimalno iskoristio sva iskustva koja je u dotadašnjem radu stekao. Njegovo prvo “preduzeće” pokazalo se veoma uspešnim, što mu je omogućilo da uskoro otvori lanac prodavnica pod istim nazivom i da iskoristi svoje ime koje će ubrzo postati svetski brend. Lanac je počeo da se širi najpre po Glazgovu, pa po Škotskoj i na kraju je osvojio celu Britaniju. Kada je 1888. godine Liptonova imperija brojila 300 prodavnica, ušao je u poslove sa čajem, što će se kasnije ispostaviti kao potez koji mu je doneo i slavu i bogatstvo. Na ruku mu je išlo i to što su u to vreme cene čaja padale i što je britanska srednja klasa sve više uživala u popodnevnom ispijanju ovog napitka. Inteligentnom poslovnom politikom uspevao je da zaobiđe tadašnje velike i moćne kuće koje su se bavile prodajom čaja i da taj artikal po znatno povoljnijim cenama plasira u siromašna, radnička naselja tadašnje Britanije.
Od plantaže do kraljevske blagovaonice
Razvijajući posao došao je na ideju da kupi sopstvene plantaže čaja, što je ubrzo i ostvario. Tako je rođen čuveni “Lipton čaj”. Desetak godina kasnije Tomas je otputovao u Šri Lanku i uspeo da obezbedi izvanredne poslovne rezultate uvozeći čaj sve boljeg kvaliteta i izvozeći ga u evropske zemlje i SAD. Znajući da je inovacija ta koja donosi profit, izmislio je da se čaj može pakovati u male kesice i ubrzo je, uz vešto korišćenje reklame, postao svetski „kralj čaja“ sa plantažama i čajdžinicama širom sveta. “Lipton čaj” je danas najpoznatiji britanski čaj i svetski poznat brend.
Uporedo sa prodajom raslo je bogatstvo Tomasa Liptona, i on je postao jedan od najimućnijih ljudi svoga doba. Već kao tridesetogodišnjak bio je milioner, a sa time je stigao i društveni status – 1898. godine kraljica Viktorija ga je odlikovala titulom sera. Stečeno bogatstvo Tomas je ulagao jahte, njegovu veliku ljubav i strast, ali i u humanitarne poduhvate, dokazujući da se u svom poslovnom uspehu nije toliko uzneo da bi zaboravio svet oko sebe.
Humanista i zadužbinar
Kao milioner, Lipton se prepuštao uživanju u jedriličarstvu i jahtingu, ali je uvek učestvovao i u humanitarnim akcijama, pokazujući da je čovek velikog srca i široke duše spreman na dobročinstvo.
Zapamćen je kao čovek vedre naravi. Opisuju ga kao nekog ko je ispod kape mornaričkog kapetana , koja je bila gotovo neizostavni deo njegovog “staylinga”, i negovanih brkova uvek nosio i nesebično delio okolini – osmeh. On ga je, kažu, krasio čitavog života.
Ostala je zabeležena i priča kako je u vreme Prvog svetskog rata na jednom sastanku Bolnice škotskih žena i drugih humanitarnih organizacija doktorka Inglis, jedna od aktivistkinja, iznoseći teškoće koje ove organizacije imaju u radu uzviknula:” Lako bih ja rešila problem transporta sanitetskih materijala da za prijatelja imam Tomasa Liptona!” na šta joj je Lipton, slučajno prisutan na tom skupu, sa kraja sale spremno doviknuo: “Da, ja sam vaš prijatelj”! I tako su njegove jahte “krenule ratom uzburkanim vodama Mediterana ka Marselju i Solunu. Od luke do luke, bile su na usluzi Crvenom krstu, Bolnicama škotskih žena, Srpskom potpornom fondu…”. Sa njegovih brodova stizali su sanitetski materijali i medicinski dobrovoljci do Misije kapetana Benetona u Vrnjačkoj Banji, Društva Crvenog krsta u Nišu i Bolnice škotskih žena u Kragujevcu. U vreme epidemije tifusa u srpskom narodu i vojsci, Lipton je odlučio da i lično poseti Srbiju. Na svojoj omiljenoj luksuznoj jahti “Erin” stigao je preko Malte do Soluna, a odatle se prebacio u Srbiju, gde je obišao Beograd, Niš, Kragujevac…
U knjizi „Za hrabrost i humanost“ autora Slavice Popović detaljno je opisan Liptonov boravak u Vrnjačkoj Banji, koja je imala sedam bolnica i koja je bila prvo mesto u Srbiji u kojem je epidemija pegavog tifusa zaustavljena. Knjiga kaže da je Lipton stizao da obiđe obolele, ohrabri njihove lekare i medicinske sestre, ali i da odlazi na vašare, u obilaske srpskih manastira, učestvuje u berbi kupina i u ribolovu. “Tražio je uvek skroman smeštaj. Na trpezi, hranu koju jede narod… “.
Liptonov humanitarni rad bio je proširen i na finansiranje humanitarnih misija u Americi, Kanadi, Australiji, Novom Zelandu, Indiji i drugim državama, čiji je cilj bio promovisanje savezničke borbe i pomoć vojnicima i vojnim bolnicama širom tadašnjeg sveta…
Ser Tomas Lipton je umro je 1931. godine u Londonu, a većinu svog imetka zaveštao je rodnom Glazgovu za izgradnju bolnice i pomoć siromašnima.
