Danas s pravom mnogi ljudi govore o krizi. Naravno, pod tom rečju podrazumevaju različite stvari. Neki smatraju da je to ekonomska kriza, drugi da je politička, treći da je moralna, idejna, duhovna…
Sve u svemu, ovo jeste period jedne ozbiljne krize, ne samo kod nas već i čitavog sveta, ali sve krize, pa i ova, uvek imaju za posledicu dve mogućnosti – one uvek mogu da budu šansa za preobražaj, preporod, promenu, napredak, a mogu, isto tako, da budu “šansa” za još veće posrnuće i propadanje. Kao ljudi moramo da se nadamo da će ova kriza biti neka vrsta katarze i pročišćenja i da je to put obnove i preporoda.
Svaki čovek, u svim epohama, proživljava neku vrstu krize. Od kada ja znam za sebe i pamtim uvek je bila neka kriza; stalno se govorilo o nekoj krizi, samo što je ona bila različita; ali uvek se govorilo i o potrebi nekog preporoda i preobražaja, i verovatno je to istina. Dakle, čovek uvek ima potrebu da se obnavlja, da se menja, da napreduje. Svejedno u kom vremenu živeo. Tako, ni danas čovek ne treba da klone duhom, ne treba da očajava, već uvek da ima nadu. Ta nada ga vuče da negde pronalazi snage za obnovu i za preporod sebe…
