Iako kalendarski još prisutno, leto je, faktički, iza nas, pa i godišnji odmori. Za većinu opet kreće sezona hroničnog nedostatka vremena. Zato časopis i počinjemo pričom o pametnom upravljanju ovim dragocenim resursom i upozorenjem na loše posledice podređivanja “važnog” “hitnom”.
Uverenje da onaj ko radi mnogo u najvećem broju slučajeva nešto radi pogrešno potkrepljuje i stav Pitera Drakera da “ne postoji ništa toliko beskorisno kao efikasno raditi nešto što uopšte nije trebalo da se uradi”.
Tako se opet vraćamo na značaj opunomoćenja i potrebu formiranja timova.
Istina da nije izgubljeno samo ono što je dato drugom može se primeniti čak i u ovom slučaju jer, bez obzira što je reč o davanju ovlašćenja i ukazivanju poverenja članovima tima koji preuzimaju deo posla, samo ono što ste njima poverili čini vas rasterećenijim i efikasnijim.
A ja lično, prepoznajući sebe u mnogim tekstovima, zaključujem da je ipak bolje što nisam menadžer već urednik. “Upravljati” tekstovima ipak je neuporedivo lakše, a i tim autora sa kojima radim ne bih menjala ni za jedan drugi.
