Suštinska razlika između menadžera i lidera sastoji se u nesumnjivoj sposobnosti ovog drugog da komunicira na pravi način. Osim leporečivosti, jasne vizije ciljeva i strpljenja sa kojim se obraća svome timu, pravi lider sigurno zna, a da ga to niko nije učio, da ništa nije toliko jednostavno da ne može biti pogrešno shvaćeno!
Zato je rođeni lider, ili onaj koji je u međuvremenu naučio da za svoj uspeh mora u najvećoj mogućoj meri da zahvali fluentnoj komunikaciji sa drugima, potpuno svestan barijera koje mogu da ometaju realizaciju određenog poslovnog cilja, ili komunikativni tok sa saradnicima. Osim razlika u pogledu kulturnog bekgraunda ili obrazovnog profila, smetnje u komunikaciji se mogu pojaviti i kao posledica nesposobnosti da se u određenim okolnostima sagovornici u potpunosti koncentrišu na poruke koje međusobno razmenjuju.
Najveći problem, međutim, krije se u činjenici da su mnogi ljudi, a posebno oni koje rastrza ambicija da se što pre popnu na vrh, uglavnom fokusirani na sebe i na utisak koji žele da ostave pred drugima, a posebno pred onima za koje veruju da odlučuju o njihovoj budućnosti. U takvim okolnostima, komunikacija vrvi od nesporazuma, pogrešno protumačenih reči, praznih nada prepoznatih u tuđim gestovima, nemuštim obećanjima intuiranim u onome što je ostalo neizgovoreno.
Katkada se takva komunikacija pretvori u konflikt, budući da osobe usmerene na sebe najčešće pogrešno tumače ponašanje ili reči sagovornika. Takve osobe mogu misliti da su izložene nekoj vrsti skrivenog napada na sebe; mogu da se osećaju superiorno, posebno ukoliko razgovaraju sa podređenim; ili pak mogu da veruju, da ma šta radile, svet mora da se vrti oko njih.
Kako god bilo, pravi lider ne menja svoje ponašanje ni stavove u zavisnosti od toga da li razgovara sa osobom od sebe višom ili nižom po rangu, već umesto toga raspolaže jednom od najmudrijih i najcenjenijih osobina dobrog komunikatora, a to je strpljenje. Jer bez strpljenja gotovo je nemoguće izbeći zamku fokusiranja na detalje umesto na samu ideju poruke.
Pravi lider ne pada na spoljašnje okolnosti u kojima se odvija poslovni sastanak. On ne daje ni pet para za luksuz kojim je uređena nečija kancelarija, još manje je fasciniran dugim nogama sekretarice koje bi trebalo da mu zaokupe pažnju i smatra neučtivim primanje telefonskih poziva u toku sastanka. Umesto svega toga, pravi lider iščekuje ideju, ma ko da ju je izrkao, i u ma kakvim okolnostima, pomno sluša svoje sagovornike i trudi se da im kroz pažnju koju im ukazuje iskaže poštovanje.
On takođe dobro zna da impuls za slanjem korisnih ili upotrebljivih informacija nije automatski, pa će na sastanak doći izvrsno pripremljen, naoružan podacima, i fleksibilan za građenje komunikativne strategije na licu mesta. Umesto prepuštanju praznim pričama, prepričavanju viceva ili ogovaranju konkurencije, uveren da je vreme dragoceno blago, pravi lider će se rukovoditi uverenjem da usta katkada dobro služe za zadržavanje misli, pa će svoje opservacije i komentare ili zadržati za sebe ili odložiti za neku drugu, manje “vruću” situaciju.
Konačno, pravi lider zna da je u biznisu, kao i u svemu, stres loš saveznik. Zato će na sastanak doći odmoran, opušten i relaksiran, svestan da su to jedini potrebni uslovi za uspešnu, kvalitetnu kreativnu komunikaciju.
