Savremena kultura, sa rasipnim obiljem mogućnosti, proizvoda, slika, usluga i izbora, sa reprodukovanjem euforične atmosfere konzumacije u svom središtu, suočena sa iskušenjem “bogatstva ponude”, pa sledstveno tome i nalažući hedonizam kao obavezujući princip društvenog uključivanja, susreće se sa jednom posve novom društvenom logikom. U društvu izobilja u kojem se uz pomoć razvoja tehnologije odvija hiperumnožavanje opcija i kombinacija po meri pojedinca, u tom spektaklu razlika, u vrtoglavom širenju lepeze izbora ličnog identiteta, problem društvene stratifikacije ni izdaleka ne izgleda rešen.
Mere uspeha
Problem društvenog prestiža, meren spoljašnjim ili artificijelnim insignijama razlike, neodvojiv je od logike komfora. Uprkos tezi o dobu personalizacije u kojem je mogućno detektovati labavljenje krutih stega disciplinarnog poretka, uprkos jednom fleksibilnom univerzumu u kojem je sve dozvoljeno i prihvatljivo, potreba za društvenim odmeravanjem i uspostavljanjem repera iskazuje se ne kroz kategoriju vrednosti, nego kroz kategoriju stvarne ili simboličke moći. Ona se pak u doba meritokratije određuje prema standardima Uspeha merenog parametrima novca i medijske prepoznatljivosti.
Kako inače razumeti medijsku pomamu za ilustrovanim i dokumentovanim pričama o luksuznom životu bogatih i uspešnih? Kako tumačiti “obrt u priči”, koji od jučerašnjeg promrzlog beskućnika nagnutog nad kantom zapaljenog bitumena u nekoj zabiti Kvinsa ili Bruklina pravi mega zvezdu rep scene, i potom samouvereno pokazuje nestvarno skup vozni park u svom dvorištu, replike renesansne umetnosti i dijamantima ukrašene sekutiće? Kako učestvovati u ritualima razmetljivosti bez uticaja mode?…
Tekst u celosti možete da pročitate u virtuelnom izdanju časopisa.
