Malo je trendova koji su toliko uticali na zapošljavanje i rad kao što je to slučaj sa masivnim pokretom uvođenja timova na radna mesta. Taj prelazak sa „raditi sam“ na „timski rad“ zahtevao je od zaposlenih da kooperiraju, dele informacije, suočavaju i prevazilaze razlike, kao i da sublimiraju individualne interese zarad većeg dobra – dobra tima.
Ukratko, eksperti se slažu da su neke od osnovnih prednosti uvođenja timskog rada:
veća motivisanost zaposlenih, povećan nivo njihove produktivnosti, kao i veće zadovoljstvo, unapređenje poslovnih veština zaposlenih i povećana fleksibilnost organizacije.
Rad u timu povećava involviranost zaposlenih. Takođe, čini posao interesantnijim i dovodi do zadovoljenja socijalnih potreba zaposlenih. Dodatno, rad u timu kreira vrstu socijalnog pritiska u smislu očekivanja da svaki njegov član poveća napor kako bi se ostvario cilj tima.
Timovi imaju potencijal da kreiraju sinergijski efekat. Poslednjih godina uvođenje timskog rada je povezano sa smanjenjem radne snage. Radi se zapravo o korišćenju pozitivnog sinergijskog efekta timova – dobija se isti ili veći input od manje ljudi.
Zaposleni imaju potrebu za druženjem i udruživanjem. Rad u timovima dovodi do povećane interakcije.
Prilikom implementacije timova uvek dolazi do proširene obuke na poslu. Zaposleni uče jedni od drugih, i kroz takvu obuku grade i razvijaju svoje tehničke veštine, one koje se tiču donošenja odluke i socijalne veštine.
Timovi se fokusiraju na procese pre nego na funkcije. Timski rad ohrabruje primenu cross-treninga, pa svaki član tima može da radi posao drugog člana tima. Ovakav razvoj i unapređenje veština zaposlenih povećavaju fleksibilnost organizacije. Naime, prema potrebi, u cilju usaglašavanja sa promenjenim tržišnim uslovima, posao može biti reorganizovan, zaposleni rotirani sa jednog na drugo radno mesto.
Karakteristike uspešnih
Uspešni timovi imaju neke zajedničke karakteristike. Prevashodno, posao koji članovi tima obavljaju podrazumeva: slobodu delovanja i autonomiju, priliku da razvijaju različite veštine i talente, sposobnost da obave ceo zadatak ili njegov jasno vidljiv deo, posao koji je od značaja za druge. Tim zahteva individue koje imaju visok nivo tehničkog, stručnog znanja, kao i razvijene veštine rešavanja problema, donošenja odluka i interpersonalne sposobnosti. Dodatno, rezultati pokazuju da su uspešni timovi sačinjeni od ljudi koji na testovima ličnosti pokazuju visoku ekstravertnost, emocionalnu stabilnost i savesnost.
Veličina timova može da varira, ali oni ne treba da budu ni preveliki ni premali. Tipično imaju između pet i dvanaest ljudi. Uspešni timovi imaju članove koji ispunjavaju svoje uloge, fleksibilni su i preferiraju rad u grupi.
Naravno, za efikasan rad timova važni su i neki spoljni faktori. Na primer, neophodno je da timovi imaju na raspolaganju adekvatne resurse, efikasno liderstvo, evaluaciju postignuća i sistem nagrađivanja koji će istinski reflektovati timska postignuća.
Konačno, efikasne timove čine članovi koji su posvećeni zajedničkoj svrsi, specifičnim ciljevima tima, i veruju u sposobnosti tima kome pripadaju.
Podrška “zrelim” timovima
Dakako, u individualističkom svetu, i takvim organizacijama gde se nagrađuje individualno postignuće, teško je kreirati timske igrače. Za podsticaj istog menadžeri bi trebalo da selektuju, odabiru individue sa interpersonalnim karakteristikama timskog igrača, obezbede treninge koji će razvijati timski rad i nagrađuju kooperativnost.
No, time se posao menadžera ne završava. Jednom kada je tim formiran on prolazi kroz razne faze razvoja. Čak i onoga trenutka kada postane zreo i dosegne svoju punu efikasnost posao menadžera nije gotov. « Zreli » timovi najčešće počinju da bivaju samozadovoljni i da stagniraju. Postavljanjem stalnih, novih izazova, pažljivim vođenjem i obukama menadžeri su u prilici da podrže « zrele » timove i omoguće im dalje poboljšanje.
