Da vidimo šta to bez mnogo muke znamo o velikanima menadžmenta i biznisa? Da izaberemo nasumice nekoliko prepoznatljivih imena…
Henri Ford je išao okolo sa čekićem i proveravao rad svojih radnika; Stiv Džobs je osmislio Mek kao kultnu i elegantnu alatku zabavljajući se u garaži; Bil Gejts stalno nosi džemper, jer kao programer ne zna šta da obuče i neće da troši vreme na gluposti; Ros Pero hoda okolo po svojoj multimilionskoj imperiji i otpušta bradate radnike. Pakard i Hjulit su imali uspeha u uzgajanju stoke i pre nego što su iznedrili svoje mega uspešno čedo – ako spojite njihova imena misterija je razrešena – a uspeh je došao zato što su pri formiranju ove vrhunske IT kompanije primenili upravo načela gajenja stoke. Ne, nije Pakard Hjulit. Probajte još jednom.
Za sad zvuči korisno, možda ima još nešto? OK, Ričard Branson, vlasnik megamilionske Virgin imperije, provodi sve svoje vreme leteći balonima po svetu ili se sunčajući na tropskim ostrvima okružen rok zvezdama. Multimilioner Hadzi Ionau, vlasnik Easy Jeta, nigde ne leti prvom klasom da uštedi pare. Multizilioner Hauard Hjuz … vredi li nabrajati, pustinjačka brada, zastrašujući nokti, strah od mikroba, značajan deo života proveden u izolaciji.
A sad stvarno…
Ako volite zabavne priče i ovoliko je dovoljno, ali ako ste zainteresovani za stvarnost, ona izgleda nešto drugačije. Zaboravite zabavne priče, pogledajte šta su zaista uradili da budu uspešni, da budu drugačiji, da budu to što jesu.
Stiv Džobs nikad nije mnogo krio da je ključnu ulogu u razvoju njegove imperije imao par poslovnih mentora – uspešnih poslovnih ljudi – koji su uticali na njega da svoje rock&roll ideje upristoji i stavi u sistem koji ima smisla. Garaža? Moglo je i bez nje.
Bila Gejtsa sam često viđao u džemperima, ali i u teksas košuljama, duksericama, lanenim odelima…. Čovek je postao dovoljno bogat i uspešan da može da se oblači upravo u ono što mu prija i čini ga opuštenim. Da, viđao sam ga koji put i u klasičnom odelu i kravati. Pa? Ono što ga je učinilo uspešnim je ambiciozna poslovna vizija, želja da uspe i ponešto sreće. Džemperi? Cool, mora da je to bilo bitno.
U vreme kad je bio aktivan u IT-ju, a pre nego što je propao na izborima za američkog predsednika, Ros Pero je za potpredsednika svoje grupe postavio čoveka koji je imao bradu ništa manje impresivnu nego poneki predsednik parlamenta. Bradonja mora da se dobro krio po hodnicima korporacije kad ga Pero nije otpustio.
Ričard Branson praktično ne može da stoji na mestu ako ne pokrene neki projekat, firmu ili mega-ideju. OK, neke propadnu. Ali, ako ostatak svog dana nakon što je lansirao neku radio stanicu, distribucioni centar ili transatlantsku avio kompaniju želi da provede u balonu, ja bih to podveo pod hobi, a ne menadžment stil. Nešto kao pecanje. On mi je i rekao nešto što je poslužilo kao inspiracija za čitavu ovu priču: ”Ako neki ljudi mogu sebi da dopuste taj luksuz da im je bitnije da li pijem pivo ili se vozim balonom od toga kakav proizvod im nudim, ja sebi mogu da dopustim taj luksuz da me nimalo nije briga za to.”
Hjulit i Pakard su napravili monumentalno uspešnu kompaniju tako što su u svakom segmentu njenog rasta primenili najsavremenija poslovna i naučna pravila, birali najbolje ljude i ulagali u kvalitet. Ako su u nekoj fazi svog rada i primenili neka načela koja se tiču organizovanja sistema kontrole velikih krda, onda su verovatno u sjajnom društvu najvećih menadžment analitičara koji su razvili analogije i pravilnosti za menadžment procese posmatrajući pčelinje košnice, način na koji delfini plivaju ili kako se formiraju pahulje snega.
Easy jet i nema prvu klasu, jer se radi o takozvanoj “budget” avio kompaniji, pa Hadži Ionau koji, sasvim razumno, preferira da leti svojom sopstvenom kompanijom, ne može da sedi u prvoj klasi čak i kad bi to voleo. A mislim da ne bi voleo, jer sam ga video koji put kako koristi priliku kada je u avionu sa “običnim” putnicima, da se prošeta, rukuje, potpiše koju salvetu tu i tamo, i da se raspita šta kome prija. I ne prija. E, tako je postao mega uspešni svetski biznismen, a ne štedeći na prvoj klasi.
Hauard Hjuz je napravio nezapamćenu poslovnu imperiju ulažući u filmsku industriju, nekretnine i u fantastično futuristične avione. Bio je genije da ode korak dalje u poslovnoj oblasti u kojoj sve izgleda izrečeno, izmereno i izvesno. Dugački nokti? Da, i?
Put za poslovnu sreću
Dosadni i analitični profesionalci će vam reći da nam je lako da pamtimo upravo one najzabavnije priče koje identifikuju najveće biznismene svih vremena kao čudake. Znam da i meni tako prija, ali tako se malo nauči. Ako to ne verujete onda samo napred, potražite poslovnu sreću tako što ćete ušuškani u svoj džemper sedeti u svojoj garaži, puštati nokte i kosu, sanjariti o svom krdu krava i čekati priliku da otpustite prvog bradonju koji zaluta u vašu garažu. A, da ne zaboravim, kad putujete, putujte samo ekonomskom klasom ili, još bolje, balonom. Vaša poslovna imperija je već na dohvat ruke.
