Kada muškarac jednom savlada probleme sopstvenog “pakovanja” gotovo je sigurno da će veoma brzo izgraditi nešto što nazivamo ličnim stilom. On može izabrati da bude neupadljiv, tj. može graditi stil tako da se ni po čemu ne ističe, ili može izabrati neku “glasniju” i “dramatičniju” opciju. (Na žalost, velika većina se odlučuje za prvu soluciju u kojoj je samo projektovanje “moći” ili “autoriteta” dovoljno da dotični zadovolji potrebe po pitanju stila.) No, ono što je bitno je da kada jednom odredi svoju “operativnu” garderobu, i ako je pri tome dovoljno organizovan i u stanju da predvidi svoje dnevne aktivnosti, izborom onoga što će odenuti na početku svog radnog dana sa lakoćom će “preplivati” do večeri, a da ni jednom ne prekrši ni protokol ni bonton. Sa damama situacija je znatno drugačija. Pored kompetentnosti i snage kojom, po očekivanju sredine, treba da zrače, od njih se očekuje da izgledaju i privlačno. Osim toga, muškarcu je formalno poslovno odelo idealna “uniforma” od kancelarije do opere, dok je sa ženama to malo komplikovanije.
Da se podsetimo – u trenutku kada su žene ušle u svet biznisa pravila igre su već bila postavljena i to na način kako su to “dečaci” zamislili – u njihovoj percepciji za žene tu, u stvari, nije ni bilo mesta. Zato je prva poslovna uniforma žena u “biznisu” postao kostim, odnosno blejzer sa suknjom. Iako se tada smatralo nezamislivim da se žena u poslovnom okruženju pojavi u pantalonama, i suknja (klasična, odmerene dužine) je bila jedina opcija, ova “uniforma” u svojoj suštini bila je potpuno aseksualna.
Sam blejzer ja izrađivan istim principom kojim su pravljeni muški sakoi –podrazumevao je iste vrste materijala kako za lice tako i za međuslojeve, što je značilo i iste tehnike izrade. Naravno da je i repertoar boja bio preuzet – siva u svim varijantama, kao i teget, smatrane su nepogrešivim i logičnim izborom. Rezultat je bio manifestovan u odevnoj kombinaciji koja, iako formalno prati žensku fiziku i estetiku, u suštini karikira žensku figuru, a od odeće pravi oklop koji svojom formom reflektuje telo, ali ga na suštinskom nivou potpuno negira. Ukratko, ženski poslovni kostim je bio samo transpozicija muškog poslovnog kostima.
Evolucija ženskog kostima
Ako se zapitamo šta je dovelo do ovoga moramo ponovo zaviriti u istoriju. Dok je muški poslovni kostim u svojoj genezi značio emancipaciju od dekorativnog ka funkcionalnom i od tada nije trpeo bitne promene, ženski je morao da sačeka više od jednog veka da krene istim putem. Jer evolucija buržoazije podrazumevala je samo promenu statusa muškaraca; žene su i dalje imale istu ulogu u društvu – majke i domaćice. Šta više, među statusnim simbolima koji su pratili muškarca u novom poslovnom okruženju podrazumevala se i adekvatno izabrana supruga. Stoga je žena svojom pojavom i dalje pre svega trebalo da izgleda “dekorativno”. Neverovatno je koliko se još dugo nastavilo nasilje nad ženskom figurom i onda kada su muškarci već dugo uživali u dobrobitima novog koncepta oblačenja! Čak do Prvog svetskog rata od jedne dame se očekivalo da se presvuče bar pet puta u toku dana ne bi li adekvatno odgovorila situaciji u kojoj je trebalo da se pojavi, makar to bio i običan porodični ručak.
Tek od 1918. godine počinje evolucija ženskog kostima. Dve osobe se često apostrofiraju kao najveći revolucionari u koncipiranju ženske garderobe – Pol Poare i Gabrijela Šanel, poznatija kao Koko. U svom pristupu izradi i dizajniranju odeće ova dva velikana mode postepeno su “oslobađala” žensku figuru, omogućavajući damama da se uključe u veliki broj novih aktivnosti koje su do tada za njih bile nezamislive. No, činjenica je da su žene još uvek pre bile slučajnost nego pravilo u poslovnom svetu; emancipacija žena se još uvek kretala u okvirima onih aktivnosti koje su i dalje muškarca postavljale u centar društva.
Na žalost, tek Drugi svetski rat je uveo žene u sve sfere aktivnosti; odlaskom muškaraca na front one su praktično preko noći preuzele organizaciju i produkciju društva. Tih dana one su često posezale i za muškom odećom. Naravno da se po okončanju rata stvari nisu mogle vratiti u početno stanje i da žene nisu bile spremne da se tako lako odreknu novostečene mogućnosti da same odlučuju o svojoj sudbini. Međutim, ni dan danas ne možemo sa sigurnošću tvrditi (iako primera koji govore suprotno ima sve više) da su se u svetu biznisa dame u potpunosti izborile za ravnopravni tretman sa gospodom. Za razliku od hijerarhijske (r)evolucije u odnosima među polovima u svetu biznisa, koja po sociolozima još uvek nije dobila potrebnu brzinu, ženski poslovni kostim, za razliku od muškog, menja se iz dana u dan.
Večno “nemam šta da obučem”
Sa divergencijom zanimanja koja se pojavljuju iz dana u dan ženama se sve više omogućava individualizacija i iskakanje iz šablona. Danas je ženi u mnogo većoj meri dozvoljeno da svoju radnu uniformu prilagođava sopstvenom senzibilitetu, da izgleda ženstveno i privlačno, a da se pri tom ne dovode u pitanje njena stručnost i autoritet. Odnosno, opšte “opuštanje” čvrstih pravila dame su dočekale mnogo spremnije nego njihove kolege. Međutim, to nije imalo za posledicu i nestanak čuvene rečenice koju kao opšte mesto izgovaraju savremene heroine: “Nemam šta da obučem!”. Ta rečenica je i dalje omiljena poštapalica kojom muškarci sebe distanciraju od ženske “frivolnosti”. Istina je, ipak, negde između . S tim da, ako problemu pristupimo potpuno nepristrasno, moramo priznati da od 10 situacija u kojima muškarac prolazi u standardnom poslovnom odelu žena u sedam ima ozbiljan problem.
Kapsularni sistem organizacije garderobe
Rešenje se može tražiti na dva načina. Prvi je da za svaku situaciju u kojoj se eventualno može naći poslovna žena predvidi posebnu odevnu kombinaciju. Međutim, to podrazumeva da za svako presvlačenje mora da se vrati do neke tačke (kuće, stana) i onda ponovo ode na mesto za koje se presvukla. Kako danas u razvijenom poslovnom svetu najveći problem u ekonomiji vremena predstavlja upravo komuniciranje od mesta stanovanja do mesta rada, a paralelno sa tim teče proces poznat kao “lepljenja” aktivnosti (npr. odlazak na posao – poslovni ručak sa klijentom/ partnerima – roditeljski sastanak – promocija/ premijera/ koktel), sve više žena se nalazi pred problemom kako da u svim tim situacijama izgledaju “adekvatno” bez dodatnih 6 sati koje nikad neće imati… I tu se začeo ” kapsularni sistem organizacije garderobe”.
Šta on, u suštini, podrazumeva? Pre svega, veoma kvalitetnu garderobu, proverenih proizvođača i vrhunske izrade. Kompatibilnu sa osobom, sa poslom koji ona obavlja i, naravno, međusobno. U jednoj od nosećih, po mogućnosti klasičnih, poslovnih boja. Kako se radi o izuzetno kvalitetnoj garderobi ona mora da vrlo dobro podnosi pojačanu eksploataciju, pre svega da se ne gužva. Odnosno: trebalo bi da može da se spakuje u kutiju šibica i odatle izvađena bude trenutno upotrebljiva. Baza bi trebalo da inklinira klasičnim, tzv. večnim komadima, dok detalji mogu da budu trendi.
A to je, po meni, zapravo jedini mogući put ka građenju nečega što se zove lični (prepoznatljivi) stil. Samo osobe koje ne lutaju od sezone do sezone za formom i bojom odeće, već neguju nešto karakteristično za njih, a da im pri tom to i savršeno pristaje, mogu se kvalifikovati kao osobe od stila.
Ideja kapsularnog koncepta odabira garderobe je da je njome moguće zadovoljiti što više dnevnih aktivnosti koje se pred jednu osobu (u ovom slučaju ženu) stavljaju, i da se samo malim intervencijama dotična dama snađe u svakoj mogućoj situaciji. Iz ovog koncepta su se rodile takozvane ideje 24/48/72/96 sati, odnosno, mini kolekcije odeće, obuće i pratećih detalja koji teoretski (a nadaju se i praktično) pokrivaju potrebe individue na npr. službenom putu koji traje jedan od navedenih vremenskih intervala, a koji zauzimaju toliko malo mesta da ih možete nositi sa sobom kao ručni prtljag u avionu i tako izbeći čekanje ili gubljenje.
I još jedan mali kuriozitet – veliki svetski stručnjaci za dizajniranje imidža najčešće upravo po ovom principu organizuju garderobe svojih klijenata; sve međusobno koordinirajuće delove garderobe obeležavaju npr. jednom bojom (vešalice u ormanu, police ili ladice, kutije sa cipelama itd. – na kojima se i u kojima se nalaze predmeti iz jedne grupe) i klijentima ostavljaju male polaroid fotografije dobitnih međusobnih kombinacija za određene prilike.
Na primer…
U ilustraciji gde je crna izabrana kao noseća boja bazičnu kombinaciju čini crno odelo. Uz njega su predviđeni: obična bela top majica, majica od svilenog prediva kratkog rukava, crna suknja od identičnog materijala od koga je načinjeno odelo, suknja od srebrnosivog satena, kao i tzv. twin set od plemenitog lamiranog prediva. Kada se malo udubite u problematiku shvatićete da kombinovanje ovih nekoliko odevnih predmeta zadovoljava gotovo sve situacije u kojima se jedna savremena poslovna žena, koja se kreće u formalnijem okruženju, može naći. Za standardni poslovni dan je crno odelo sa belom majicom, a ako je situacije takva da zahteva veću dozu ženstvenosti pantalone je moguće zameniti suknjom. Za svečanost povodom promocije u prethodnoj kombinaciji dovoljno je običnu majicu zameniti svilenom. Za odlazak na pozorišnu premijeru dovoljno je gornji deo zameniti trikotažnim setom. Ukombinujete li, pak, isti taj trikotažni set sa satenskom suknjom adekvatno ste obučeni za sve situacije koje podrazumevaju koktel haljinu.
Na našoj ilustraciji nalaze se neki od pratećih detalja koji se mogu ukombinovati sa ovim odevnim kombinacijama. Poenta je da se generalno sve može spakovati ujutro prilikom polaska od kuće i u toku dana bez velikog stresa preodenuti za odgovarajuću priliku. U konkretnom primeru, a to je crna, prateći detalji mogu biti prilično dramatični i tako potcrtati temperament nosioca; u slučaju nekih drugih boja prateći detalji bi morali da budu nešto mirniji.
I na kraju, jedan ovako koncipiran “modul”morao bi da sadrži: malu crnu haljinu, crno odelo sa pantalonama i suknjom, belu košulju, kvalitetnu dnevnu kožnu torbu, crne kožne salonke, malu večernju torbicu od tkanine, crne salonke peau de soi(presvučene svilenom tkaninom), transparentne crne čarape kao i one u boji kože, papuče ili ravne sandale za manje formalne prilike (npr. brunch pored bazena), perle, odgovarajuće naušnice (perle ili dijamanti), adekvatan ručni sat, twin set od najkvalitetnije vune ili kašmira, interesantan svečani top, večernju dugu suknju ili pantalone, dugu večernju haljinu, eventualno, veliki dekorativni šal ili kape.
