I opet se možemo podsetiti na već rečeno o ovoj temi u tekstu kojim je najavljen ceo ovaj serijal: boja može da “šapuće” ili da “vrišti”. Ona je možda u najvećoj meri onaj od elemenata koji razlikuje poznavaoce materija od slučajnih turista izgubljenih u novom gradu. Bojom možemo da postignemo da naš ten zablista ili, ako je pogrešno upotrebimo, da istaknemo umor i bledilo. Bojom odeće definišemo situacije u životu u kojima smo srećni i one u kojima smo tužni. Previše boje može da pošalje konfuznu poruku o vama ukoliko je baza vaše garderobe u nekoj od neutralnih poslovnih boja koju samo akcentujemo drugim bojama.
Boje su idealne da se njima naglasi sezona i popravi raspoloženje; njihova snažna likovna poruka nikoga (osim, možda, daltoniste) ne ostavlja ravnodušnim. Savremena psihologija sve više proučava njihov uticaj na našu psihu, a hromoterapija ( terapija bojama ) zauzima visoko mesto u spektru pratećih alata kojima se pomaže rekovalescentima.
“Color Me Beautiful”
Kada se, sada već davne, 1973. pojavila knjiga “Color Me Beautiful” recept za odgovarajuću “ličnu” boju koja odgovara određenom godišnjem dobu postao je jedan od osnovnih alata svih koji se svesno bave izgledom. Ova knjiga bazirala se na nekoliko pravila:
– ten i kosa svake osobe optimalno se slaže sa nekom bojom;
– boje formiraju palete koje je korisno imati na umu prilikom formiranja i izbora garderobe;
– probajte određenu boju prislanjajući je uz svoje lice (Da li vaš ten izgleda ujednačeniji i čistiji? Da li su bore i podočnjaci neupadljiviji? Da li vaše lice izgleda zdravije i zrači energijom? Ako je odgovor na sva ova tri pitanja potvrdan radi se o “vašoj” boji!)
Da biste odredili kom tipu godišnjeg doba pripadate treba da odredite grupu boja kojoj pripada ona koja vam najviše laska – boje zimskog tipa su čiste, ledene i snažne, kao što su tamno plava, crna, bela i crvena. Odgovaraju onima koji već na sebi imaju snažne kolorističke kontraste, na primer svetao ten i tamnu kosu. Paleta letnjeg tipa je mnogo manje intenzivna (golubije plava, ružičasto – braon, kao i boja šljive), jer ne bi smela da zaseni ovaj tip na kome su koloristički kontrasti mnogo mekši i približniji u valeru. Tonovi jesenjeg tipa su snažni i zemljani, tamno braon, zlatna, kao i mahovina zelena – u celini odgovaraju tamnijim tenu i tamnijoj kosi. Prolećni tip je onaj kome odgovaraju čiste boje – svetlo plava, boja breskve i žuta, boje koje ističu nežan ten i meke kontraste.
Koliko boje snažno podcrtavaju komplikovane “moralne” poruke (devičanski bela, crna kao simbol žalovanja ili seksualno eksplicitna crvena), one istovremeno mogu i da kamufliraju (marinsko plava na pučini ili siva u urbanom poslovnom okruženju). Logično je i da se određene boje vezuju za određena podneblja – bež i pasteli karakterišu temperamentni Jug, čiji se život odigrava u eksterijeru nasuprot zagasitim bojama i crnoj, u kojima lako prepoznajemo hladni urbanizovani Sever. Bojom možemo u određenoj meri da postignemo i optičku iluziju – svetle boje čine nas većim, tamne manjim. Boje odaju i sezonu – težimo tamnijim bojama na svojoj garderobi u hladnijim delovima godine i svetlijim bojama kada dani postanu duži i topliji. Međutim, boje mogu i da zbune, naročito u medijumu odeće – u šta se svakog dana možemo uveriti gledajući revije poznatih dizajnera. Zaključak? Ako niste vešt alhemičar koji bez problema meša sve boje duge u rasponu celog valerskog spektra najbolje bi bilo da svoju garderobu formirate oko neke od neutralnih paleta – sive, plave, bež ili crne. Na ovaj način lakše ćete vladati spektrom odevnih predmeta koji čine vašu garderobu i unutar nje napravite bezbroj kombinacija dodajući boju samo kao akcenat – tako ćete izbeći da vas neka boja “proguta”.
Pritajena bež
Najveći kvalitet bež boje je njena sposobnost da se “stopi” sa okolinom, što ju je učinilo popularnom među špijunima i ljubiteljima safarija. Bež nikada ne pravi gužvu. Ona kamuflira nosioca, postojana je u svojoj neutralnosti i ostavlja drugim bojama mogućnost da se ističu. Za bež se tvrdi da je crna toplih krajeva, tj. “opšte” neutralno mesto u garderobi, mada se ovo stanovište sve više prihvata sa rezervom od strane poznavaoca mode. Pritajena, mirna i sofisticirana, a istovremeno prijateljski nastrojena, bež je primerena onima koji inkliniraju klasici na duže staze, a ne onima koji žele da ostave “veliki” utisak.
Ponoćna plava
Plavo je boja trenutka pre ponoći, ali i momenta kada dan postaje noć. Istovremeno je i ozbiljna i sofisticirana, ali bez fatalizma crne. Takođe se dobro kombinuje sa drugim bojama, ali ne sa takvom lakoćom kao crna – i naravno NIKADA je ne treba kombinovati sa samom sobom.
Vanvremenska crna
Zašto se danas crna nalazi na tako visokom mestu u poslovnoj garderobi žena od stila širom sveta? Pre svega, jer se na njoj fleke teže primećuju. Zatim što može da prikrije lošu tehničku realizaciju odeće i dobro se slaže sa SVIM bojama. Čak i najjeftinije tkanine izgledaju prihvatljivo ako su u crnoj boji. Lako ju je vizuelno “podići” ili “spustiti”. Poseduje sposobnost da podjednako dobro izgleda na elegantnoj, klasičnoj, seksi, neformalnoj ili odeći za žalovanje. Odeći daje vanvremenski kvalitet. Sve značajne žene od stila biraju je za svoju boju, od Mortise Adams, preko Odri Hepbern, pa do svake modne urednice koja imalo drži do sebe. Dobra je na letnjoj, kao i na zimskoj odeći. Poseduje osobinu da istovremeno može da ističe osobu, ali i da je potpuno sakrije; da zavodi, ali i da projektuje distancu. Sve to, i još da vam pravilnim izborom odevnih predmeta momentalno “skine” pet kilograma.
