Postoji fenomen koji me svake jeseni, naročito poslednjih godina kada se leto u samo nekoliko kratkih dana pretopi u zimu, iznova zapanji. Tog trenutka naše ulice, kancelarije i prodavnice postaju isprano crne i strašno nešarmantne. Očigledno je neko nekada (a da mene nije obavestio o tome) odlučio da zima, koja je u ovim krajevima neprivlačna sama po sebi, kao reperkusiju u ljudskom faktoru kao pojavnom fenomenu mora da ima bezobličnu jedinku koja je naprasno ostala bez ikakvog smisla za estetiku. Našim ulicama počinju da teturaju tužni i zapušteni ljudi koji ne priznaju nijednu drugu boju osim sive, u dijapazonu od pohabano-istrošene sive do crne koja je izgubila lični identitet – čak ni dostojanstvenoj crnoj nije dozvoljeno da zadrži sopstveni integritet, već mora da izgleda kao da je preživela nekoliko poplava.
Istina je da je tokom letnjih meseci mnogo lakše (i jeftinije) “lepo” se obući. Doduše, tada se žalimo na vrućinu i jedva čekamo da dođe zima i zahladni, pa da sasvim legitimno upadnemo u zimsku letargiju osenčenu depresijom. Nekako svima izmiče činjenica da je to kako izgledamo možda zaista posledica onoga kako se osećamo “iznutra”, ali da i u takvom stanju i dalje moramo da komuniciramo sa drugim ljudima, naročito u svetu biznisa, koji je verovatno najviše definisan upravo intenzivnom komunikacijom. A onda stav da smo deprimirani vremenom i generalnom atmosferom prestaje da bude naš lični problem i postaje eklatantan primer nevladanja osnovnim postulatima bon tona.
(Ne)inspirativna jesen
Sunčani dani omogućavaju prisustvo boje na našoj garderobi; bela kao dominantna i direktno povezana sa svetlošću, naravno, ne dolazi u obzir u iole ozbiljnijem poslovnom okruženju, ali pasteli i jaki koloristički akcenti su više nego dobrodošli. Sada kada priroda gasne, kada vazduh i atmosfera postaju gušći i smireniji i sve oko nas, uopšte, manje euforično, koji je najbolji način da to prenesemo na našu garderobu? Logično je da opet posegnemo za inspiracijom u svetu prirode koja nas okružuje, čak i u visokourbanizovanim sredinama, pa da pronađemo ključ. Generalno, najveća greška je kriviti prirodu za nedostatak “inspiracije” – jesen je vreme kada sve pršti od boja, samo je ključ u kojem se one iščitavaju nešto prigušeniji, ozbiljniji. Pri svemu ovome ne sme se nikako zanemariti psihološki uticaj boja – boje iz toplog dela spektra imaju tu čudesnu osobinu da “greju”. I zato, bez obzira na pragmatičnost sive i svih zasićenih i tamnih boja, u urbanom okruženju koje u ovom trenutku postaje izrazito neprijateljski nastrojeno (kako prema našoj odeći tako i prema nama u celini), ne bi bilo zgoreg da se malo pozabavimo i nekim drugim isto tako praktičnim rešenjima kojima ćemo sopstvenu pojavu od “ozbiljne” i “tužne” pretvoriti u nešto mnogo inspirativnije.
Spajanje nespojivog
Ono što je verovatno najveća prednost jesenje – zimske garderobe je da zbog očigledne potrebe za utopljavanjem moramo na sebe stavljati više slojeva odeće, pa se samim tim otvara čitavo novo polje mogućnosti za kombinovanje. Pre svega mislim (a to je, tvrdim iz sopstvenog iskustva, najslabija tačka u domaćem dress senseu) na juksta pozicioniranje (sučeljavanje nespojivog) različitih materijala. Jesenja garderoba omogućava da se glatki štofovi nađu uz robusnije gabardene i rustičniju trikotažu, ali i uz nežniju svilu. Ključ uspeha u kombinovanju odeće u slojevima (što se inače smatra jednom od vrhunskih tehnika stila i omogućava kreativni pristup slaganju garderobe uz lični pečat) upravo je u umeću da se proceni kompatibilnost materijala različitih tekstura. Kao i u svemu ostalom i ovde su praksa i “rutina” presudne za uspeh. Zato je najbolje da pred svaku sezonu odvojite neko vreme kada ćete isprobati mogućnosti kombinovanja različitih delova vaše postojeće garderobe.
Na kraju mogu vam ponuditi dva saveta iz sopstvenog iskustva. Prvi je da nežnije materijale sa finijom teksturom i višim refleksom (svetliji valeri) uvek idu bliže licu, a da tamnije i robusnije ostavite za delove odeće dalje od lica. Na taj način vizuelno umanjujete značaj figure (tela uopšte), a naglašavate lice, najvažniji organ komunikacije. Drugi savet se ne mora nužno shvatiti kao konkretna preporuka, već više kao konstatacija – ako se na ovaj način pozabavite svojom garderobom zapanjićete se koliko dramatične efekte možete na taj način postići i koliko će vas okolina snažnije percipirati kao osobu sa individualitetom i elegancijom. Pri svemu ovome investicija ne mora da bude velika, u celini sve je više stvar strateškog promišljanja (što menadžerima svih profila ne bi smelo da bude strano). Tako da igranje “na proverenu kartu”, tipa sivo poslovno odelo – bela bluza – perle transformisano u kombinaciju sive pantalone – dobar trikotažni set (obavezno valerski ili koloristički “odlepljen” od pantalona) – nakit od ćilibara plus dobra ešarpa može postati samo vaš “het trik” iz rukava.
“Priroda” na licu
Svakako da mirnija gama i tamniji valer, kao i veća zastupljenost materijala sa tzv. mat završnicom, u ovom periodu moraju da se reflektuju i na ono što se nalazi na našim licima. (Pretpostavljam da ne treba da naglašavam da se sledeći deo teksta ne odnosi na gospodu.) I opet je najdragoceniji savet koji mogu da ponudim – pogledajte u prirodu oko sebe i shvatićete da upravo odatle možete preuzeti najfantastičnije kolor sheme. Dok je leto “urlalo” bojama, a voće koje ga je karakterisalo imalo taj primamljujući izgled – “sjajan” (višnje), “vlažan i sočan” (lubenice) ili zasićen bojom (kajsije, maline), jesen je doba godine koje je koloristički mnogo suptilnije, a po teksturi prigušenije i taktičnije. Znači, zbogom jakim sjajevima za usne, veselim senkama (ili njihovom potpunom odsutnošću), kao i prozračnim puderima koji ističu preplanuli ten. Jesen uvodi prigušeniju, mat paletu na žensko lice, sa puderima koji treba da daju bledoj koži svežinu i boju.
Naravno da se to preslikava na garderobu. Zaboravite na pastele u bojama prolećnog cveća; oni sada mogu da postoje samo u formi dramatičnih detalja koji treba da potcrtaju neku tamniju osnovu – govorim o košuljama kod gospode i svim detaljima koji mogu da upotpune svakodnevnu damsku…
Cipela stil čuva…
Ono što možda najdramatičnije trpi smenu godišnjih doba i na čemu se ona najviše vidi je naša obuća. Još jednom podvlačim – ništa na može tako da upropasti inače spektakularno stilizovanu osobu kao obuća sa pogrešnom porukom. Zato je vrlo mudro preuzeti recept iz nekih u ovom smislu razvijenijih sredina – sada je pravi trenutak da na radno mesto donesete rezervni par elegantnih cipela koje ćete držati negde skrivene i u svakom trenutku, uprkos kiši i vetru, izgledati kako priliči.
Nekada se smatralo da ženske čizme kod dama, kao i bilo koji drugi tip osim klasične muške cipele kod gospode, ne dolaze u obzir za ozbiljno poslovno okruženje. Međutim, danas dizajneri obuće toliko pažnje posvećuju upravo ovom delu ženske obuće da su one davno izgubile svoj negativni apeal, ali tom prilikom i svoju prvobitnu pragmatičnu svrhu – da kao robusna obuća za spoljašnju sredinu zaštite nežno žensko stopalo od hladnoće. No, postoji možda još strašniji faux-pas kojem dame inkliniraju – a to je kombinovanje punijih, grilon čarapa i obuće visokog sjaja. Ovakvo kombinovanje je nedopustivo pod bilo kojim izgovorom! Mislim da ne postoji ništa odbojnije nego ženske čarape koje su zadržale svoj zgužvani izgled od prethodnog pranja ili, još degutantnije, kada se na njima formiraju oni “fini” čvorići (pandan ovome su zarozane muške čarape na prekrštenoj nozi). Naravno da punija čarapa ima svoj legitimni status u poslovnom okruženju otkad ju je u tu sredinu krajem osamdesetih uvela Dona Karan. Fenomenalno se slažu sa svom obućom od prevrnute kože ili onom koja bar po teksturi kože od koje je izrađena inklinira sportskoj obući.
Somot i pliš
Što se tiče materijala za odeću koji ne spadaju u au rigeure poslovno okruženje (vuna za odela i pamuk/svila za košulje i bluze), tokom leta je to lan, a njegov zimsko jesenji pandan je somot u sportskijoj i pliš u svečanijoj varijanti. Danas je dress codemnogo liberalniji, tako da se ovi materijali polako ali sigurno probijaju ka samom najtvrdokornijem centru tradicionalnog poslovnog oblačenja i osvajaju garderobe kako žena tako i muškaraca. Pored njih pravi jesenji materijali su i oni od kojih su izrađeni predmeti kao što su jakne, sakoi ili prsluci, naravno i detalji kao sto su kaiševi. Dakle – koža, ali i trikotaža od najplemenitijih prediva poput mohera i kašmira. Tako da sa jedne strane imamo vuneno predivo koje se tehnološki sve više unapređuje (čitajte: stanjuje) i samim tim tkanine izrađene od njega bivaju sve lakše, pa se mogu nositi tokom cele godine, a sa druge ove materijale koji su prethodno bili nezamislivi u poslovnom okruženju, ali upravo zbog taktilnosti i osećaja luksuza koje pružaju nosiocu postaju legitimni deo garderobe svakog poslovnog muškarca ili žene. A to otvara mogućnost širokog spektra maštovitih odevnih kombinacija, što opet znači personalizaciju i divergenciju ličnih stilova.
Prateća “oprema”
I ne treba zaboraviti da jesenja garderoba “vapi” za aksesorizacijom. Svi ovi “teški” materijali prosto su stvoreni za različite vrste detalja – od maštovitih kravata i zanimljivih tankih trikotažnih džempera za muškarce do mnogo većeg izbora nakita za žene. Nemojte smetnuti sa uma da upravo “najdosadnija” od tradicionalnih poslovnih boja – siva – najbolje ide sa zlatnim i svetlucavim, kao i čitavim spektrom zasićenih pastelnih boja.
