Naš svet nije crno-beli. Stoga, ma koliko bila velika snaga valera, činjenica je da su boje te koje izazivaju veoma snažne emocionalne reakcije. Takođe, stoji i to da ljudi veoma često posežu za bojom kao sredstvom kroz koje misle da na najbolji način iskazuju svoj karakter i temperament, praveći pri tome krucijalne greške (Faux Pas) i kršeći sva pravila bontona koji važi u oblasti “gestova” odeće.
Boje se, generalno, dele na tople i hladne. Tople su crvena, žuta, narandžasta, kao i sve boje izvedene iz njih, dok su hladne plava, zelena i ljubičasta sa svim iz njih izvedenim bojama. Dodavanjem bele boje dobijamo pastelne, dok dodavanjem crne dobijamo zagasite tonove; time se osnovno psihološko značenje boja ne menja, već se samo ublažava.
Sve boje su složene u spektar, koji se grafički prikazuje krugom izdeljenim na šest polja. U prirodi spektar sagledavamo kroz fenomen koji nazivamo dugom, kada se bela sunčeva svetlost polarizuje kroz kišne kapi. (Za one koji se ne sećaju časova fizike, boje duge se kreću od crvene, koja je prva odozdo, do ljubičaste, koja je na vrhu spektra). Boje dobijaju mesto u spektru na osnovu toga kako se bela sunčeva svetlost polarizuje – crvena ima najmanji, a ljubičasta najviši stepen polarizacije. Ovo je važno imati na umu, jer upravo ekstremne vrednosti u sastavu spektra izazivaju najburnije podsvesne reakcije.
Boje razuma i boje srca
Psiholozi tvrde (a i sâm sam se uverio u praksi) da su hladne boje boje racia, distance i glave, dok su tople boje boje emocija, kontakta i srca. Šta to u praksi znači? Znači da ljudi koji svet doživljavaju propuštajući ga kroz sistem zasnovan na razumu inkliniraju hladnim bojama, dok ljudi koji na sve reaguju srcem gravitiraju toplom delu spektra. To se, naravno, najviše manifestuje upravo na njihovoj odeći. Ako i pokušaju da “sakriju” svoj pravi lik iza neke boje iz dela spektra nekompatibilnog njihovom temperamentu, a naročito ako to rade nevešto, ta mimikrija može proći samo u inicijalnom kontaktu. U svakoj produženoj komunikaciji ona će samo zbuniti i uznemiriti onoga ko se u toj komunikaciji nađe sa druge strane.
Neka najopštija šema značenja i simbolike boja po stručnjacima izgleda, otprilike, ovako:
1. Crveno je boja vatre i krvi, izrazite čulnosti; simbol strasti, velike životne energije i snage. Neraskidivo je vezana za vrućinu i agresiju. Zato je u govoru odeće simbol vlasti i čulnosti.
2. Plavo je boja dubokog leda, čuvstveno je doživljavamo kao simbol velikih prostranstava i daljine; beskonačno je njeno opredmećenje. Simbol je racija i inteligencije.
3. Žuto je boja sunca i samim tim preuzima na sebe neke od njegovih atributa – sjaj, toplinu i pokretačku životnu energiju.
4. Zeleno je, logično, simbol proleća, obnavljanja života, životne ravnoteže i najava radosti i plodnosti. Njime atribuiramo nadu kao jednu od najmoćnijih pokretačkih snaga kod čoveka.
5. Narandžasta je boja viših duhovnih sfera, naročito na Dalekom istoku. To je istovremeno i meditativna i ekscentrična boja.
6. Ljubičasta boja se oduvek vezivala za sjaj (naročito povlašćenih klasa u društvu, zbog čega su se njome obeležavali visoki predstavnici sekularnog i klerikalnog sloja), pa su joj dodelili kao atribut dostojanstvo. Međutim, ljubičasta je i jedna od najprovokativnijih boja i deluje veoma ekstravagantno.
Onima koji dobro vladaju vokabularom odeće jasno je da u savremenom poslovnom okruženju navedene boje (osim plave i samo u nekim regionima sveta crvene) ne egzistiraju. Zašto? Postoji više faktora koji su na to uticali, ali da bi sve bilo jasnije potrebno je vratiti se na istorijske početke savremenog poslovnog kostima…
Uniforma za buržoaziju
Krajem 18. veka dolazi do pojave buržoazije kao nove privilegovane klase, koja svoj društveni status nije dobijala rođenjem (kao aristokratija) ili pristupanjem određenoj strukturi koja je prenosila nemali deo svojih ingerencija na nosioce funkcija u okviru utvrđene hijerarhije (kler), već ga je sticala akumuliranjem profita iz raznih vrsta preduzetničkih delatnosti koje je započinjala ili ih je iz zanata pretvarala u industriju. Želeći da se na samom početku i vizuelno odvoji od dotada privilegovanih klasa, opredelila se za paradnu vojnu uniformu kao formu svoje odeće. Logično, prilikom preuzimanja forme vojne uniforme preuzela je i njenu boju – sivu, kao mnogo pragmatičniju i primereniju okruženju u kom se kretala. (Treba imati o vidu da se tog trenutka radilo o isključivo muškom okruženju – žene su u poslovni svet stupile kada su pravila igre bila već postavljena.)
Do tada omiljena boja aristokratije je bila crna, a forma odeće prilično kitnjasta. Ova dva pokazatelja ukazivala su da se radi o osobi koja svoju egzistenciju ne obezbeđuje radom, te da su njene aktivnosti uglavnom ceremonijalne. Zato je pragmatizam vojne uniforme u sprezi sa atributima koji se pripisuju tom okruženju (jasna hijerarhija, subordinacija, efikasnost, neprikosnoven autoritet viših činova itd.) bio idealan da se za njega veže klasa u nastajanju koja je upravo te osobine želela da projektuje na svoje okruženje. Tada je i napravljena poslednja velika revolucija u muškoj modi. I dan danas, tradicionalni poslovni kostim muškarca – odelo – u suštini je strukturalno identičan tom prvom poslovnom kostimu, a sivo je boja nečega što se podrazumeva pod tradicionalnom poslovnom odećom.
Tradicionalne poslovne boje
Siva boja označava otmenost i autoritet, neutralnost i dostojanstvo. Prvobitno su to bili tonovi sive smešteni negde odmah na početku druge polovine valerskog spektra (dnevna aktivnost, zrelo doba, muški princip), dok se danas pomeraju ka dubokom valerskom ključu prateći na taj način produžavanje dnevnih aktivnosti u savremenom poslovnom okruženju. Njen glavni kvalitet, u praktičnom smislu, je da od svih boja najbolje podnosi habanje i prljanje i da je, u svakom smislu, najmanje “raspričana”.
Međutim, u jednom trenutku u istoriji poslovnog oblačenja pojavila se grupa mladih i ambicioznih ljudi čiji temperament i afinitete nije mogla da zadovolji “neutralna” i “spora” siva. Oni su za svoju boju izabrali plavu, kao mnogo dinamičniju i eksplicitniju. Naime, kao što smo ranije rekli, plavo je boja daljine, velikih prostranstava koja treba osvojiti; ukratko, boja velike ambicije.
No, i plava i siva imaju “problem” u kombinovanju sa određenim bojama, pre svega sa belom, koja je u najtradicionalnijoj verziji poslovnog kostima opredmećena u košulji. Kombinacija bele košulje sa sivim odelom predstavlja arhetipsku sliku birokrate koji svoj posao obavlja po automatici, a celokupan autoritet i moć je davno delegirao na nekog drugog. S druge strane, plavo odelo ukombinovano sa belom košuljom asocira na uniformu i emituje sliku osobe koja je svoj autoritet realizovala u okviru nekog većeg projekta, koji svojom neprikosnovenošću sagovornika takve osobe dovodi u poziciju apsolutne nemoći.
Bež – boja poslovnih žena
Ovim dvema bojama, koje su dugo (pa i danas) dominirale poslovnim okruženjem, 70-ih godina prošlog veka priključila se i bež. Nju su u poslovno okruženje unele žene koje su do tada bile prinuđene da svoj poslovni kostim baziraju na preovlađujućem muškom (mada u svojoj tradicionalnoj verziji ženski poslovni kostim insistira na suknji, on je, u suštini, aseksualan). U određenom momentu, žene, potpuno realizovane u svojim karijerama, shvatile su da represivnost njihove poslovne uniforme u kombinaciji sa ”dozvoljenim” bojama nikako ne odgovara njihovom senzibilitetu i strukturi ličnosti. I psiholozi su utvrdili da su kod žena senzibilnost i intuitivnost mnogo više razvijeni nego kod muškaraca (što u savremenom poslovnom okruženju sve više postaje poželjna kombinacija osobina), da su one sklonije dijalogu, te da je, logično, topli deo spektra njihovo prirodno okruženje. Bež je bez sumnje najnežnija iz grupe tradicionalnih poslovnih boja, a kao pastelna, odnosno smeđa u kombinaciji sa belom, ima i nešto umereniji “emotivni” kvalitet.
Međutim, veoma brzo ova boja je prihvaćena i od muškog dela poslovne populacije, naročito mlađeg i onog koji svoje aktivnosti obavlja u podnebljima koja u toku letnjih meseci imaju više temperature. Smeđa koja je u jednom trenutku koegzistirala sa sivom i plavom nestala je onog trenutka kada je vodeću reč u vokabularu poslovnog oblačenja preuzela Velika Britanija, u čijoj tradiciji je ova boja direktno asocijativno vezana za dokoličarenje aristokratije na seoskim imanjima. Tek danas smeđa se oprezno vraća u poslovno okruženje, doduše, više u detaljima nego kao noseća poslovna boja.
Efikasnost i elegancija crne
Na kraju, 80-ih godina kao noseća boja minimalizma, tada vladajućeg pravca u filozofiji i estetici, u paleti poslovnih boja pojavila se crna. (Prvobitnu etikeciju u poslovnom okruženju postavili su Francuzi kao arbitri stila. Njihova percepcija obaveznog i nedopuštenog bazirana je na striktnom poštovanju valerskog kôda, te je crnoj boji, kao i teškom zlatnom nakitu, bilo dozvoljeno mesto na odeći samo u situacijama kada sunce zađe, odnosno posle osam uveče.) Brutalna efikasnost koju crna sa sobom nosi, njen neprikosnoveni asketizam, elegancija i snažan impakt brzo su našli svoje poklonike u generacijama stasalim iza japi buma osamdesetih (biznis klasa karakteristična u ovom smislu po potpunom nepoštovanju tradicionalnih vrednosti, sklona eksponiranju statusnim simbolima na granici dobrog ukusa; nešto čiji eho i danas osećamo u domaćem poslovnom okruženju). Vrlo brzo ona je postala omiljena boja naročito u okruženju novih medija i elektronskih i kompjuterskih tehnologija. Ipak, treba imati u vidu dve stvari – u određenim delovima sveta (naročito u frankofonskim zemljama) postoji blaga rezerva prema ovoj boji primenjenoj na dnevnoj odeći i, s druge strane, pogrešno primenjena ona direktno asocira na svet kriminala.
Kontroverzna crvena
Ono oko čega se lome koplja među stručnjacima je upotreba ostalih boja, naročito onih najekstremnijih, u njihovom esencijalnom, koncetrisanom izdanju. Naročito crvene i ljubičaste. Naravno, govorimo samo o ženskom poslovnom kostimu; muški kostim, kao što sam ranije napomenuo, nije doživeo značajniju promenu u svojoj genezi, pa u skorije vreme ne možemo očekivati jarko crvena poslovna odela u ozbiljnom delu biznisa (što ne smem da tvrdim za ljubičasta, bar u našem okruženju, s obzirom na ovdašnju bizarnu sklonost da se ova boja inkorporira u jednu od boja u ponudi za muškarce.)
Oko crvene boje sukobljeni su stavovi dve biznis filozofije. Po evropskoj školi biznisa agresivnost u komunikaciji, naročito vizuelna, smatra se potpunim odsustvom lepog vaspitanja. Nasuprot tome, po američkim standardima agresivnost ove vrste je jedna od najpoželjnijih osobina. Psiholozi tvrde da crvena na velikim geometrijski definisanim površinama, a poslovni kostim sa svojim preciznim konstrukcijama vrlo lako transponujemo u ikonički znak pravougaone forme, deluje kao znak za opasnost. (Zato je, između ostalog, crvena jedna od omiljenih boja napadnih advertajzing kampanja.) Na takvim površinama crveno postaje požar, i od tople komunikativne boje pretvara se u vlastitu suprotnost.
Zeleno, volim te zeleno…
S druge strane, neke od zelenih, naročito one koje inkliniraju tzv. boji mente i pistaća, u ovoj konstelaciji od hladnih boja distance postaju opuštajuće boje komunikacije. Najbanalnija eksploatacija ovog kvaliteta zelene je u zdravstvu. Inače, za sve zelene se tvrdi da su odlične i za lidere unutar internog PR-a, odnosno preporučuju se osobama koje u situaciji konfrontiranih ili apatičnih stavova unutar jedne grupe žele da postave strateške ciljeve. Nasuprot tome, oni koji bi na istoj poziciji želeli da se postave u ulogu medijatora trebalo bi da se priklone toplim zemljanim tonovima koji asociraju na sigurnost, postojanost, temeljitost – sve ono što vezujemo za zemlju kao takvu.
Boje za večnost
Kao bazu za poslovnu garderobu ja preporučujem tradicionalne boje, jer je njihova slabost istovremeno – njihova snaga. Nedostatak “karaktera” daje im kvalitet dobrog domaćina, pa one odlično primaju sve ostale boje kao akcente i svojom neutralnošću ih u tom smislu podržavaju. Nikada nisu “izašle” iz trenda i večne su. Njihova “večnost” omogućava da ih, kada se pronađete u nekoj od njih, nosite čitav život. Lako se kombinuju i nadograđuju i omogućavaju da, uz maštovitu dopunu detaljima, ispratite sve aktivnosti i situacije u vašem životu.
