Nemačka je jedna od ekonomski najznačajnijih zemalja u Evropi i važan trgovinski partner za mnoge zemlje u svetu. Uobičajeni stereotipi kojim se opisuju Nemci su: bez smisla za humor, agresivni, na distanci, tvrdoglavi i opsesivni kada je reč o detaljima. U društvenom životu i smislu oni teže konzervatizmu i konformizmu. Nemački menadžment, kao i mnoge druge stvari u Nemačkoj, vuče korene iz srednjovekovnih esnafa i trgovačke tradicije, a danas predstavlja uzor drugim zemljama za kvalitet i efikasnost.
Specifičnost nemačkog menadžmenta ogleda se u fokusu na dva cilja: kvalitet proizvoda i kvalitet usluga. Ondašnji menadžeri žele da njihova firma bude najbolja u smislu opšteg uspeha, a to uzrokuje njihovu izraženu orijentisanost prema produktu. Isto toliko menadžment ceni i ulaže trud u kvalitet usluga, pa su česta prilagođavanja potrebama i željama korisnika, čineći ih zadovoljnim i vernim klijentima i u budućnosti.
Ovaj princip dosta govori i o načinu na koji kompanije postižu konkurentnost na tržištu i on se može sagledati kroz izraz “Leistungswettbewerb” koji se odnosi na tržišno takmičenje putem kvalitetnih krajnjih proizvoda, odnosno kvaliteta usluga. Dakle, konkurencija je dosta jaka, ali ne i destruktivna prema drugim tržišnim učesnicima. Iako ima dosta kompanija koje se takmiče u istim branšama, kod većine njih je izraženo traženje tržišnog udela a ne potpune dominacije na tržištu. Dosta kompanija se takođe takmiči u određenim ili specifičnim tržišnim segmentima, a građenje pozicije na tržištu putem rata cena nije uobičajeno i dešava se samo u neophodnim tržišno prouzrokovanim situacijama.
Nemački menadžeri
Nemački menadžeri se još uvek uglavnom generišu iz tehničkih sektora, iako se ta praksa menja u poslednje vreme. U velikom broju situacija menadžeri se dugo zadržavaju u kompanijama napredujući polako kroz kompanijsku hijerarhiju. Često su među najbolje plaćenim u Evropi, ali su im plate ipak nešto manje u odnosu na njihove kolege u Americi.
Glavnom karakteristikom nemačkih menadžera smatra se brzo reagovanje na date okolnosti, sa dosta visokim kvalitetom izvršenja poslova, posebnom vrstom posvećenosti i praćenja čitave poslovne situacije. Praćenje i poznavanje šta se dešava na proizvodnim linijama ili u drugim sektorima procesa rada odlika je čak i senior menadžera, kojima to nominalno nije posao. Oni vrlo dobro poznaju svoju radnu sredinu i time bolje razumeju poslovne procese u njoj.
Za razliku od anglo-saksonskih menadžera koje uglavnom zanimaju finansijski izveštaji i tačne brojke, nemački se više posvećuju samim procesima proizvodnje. Ovakav poslovni pristup ima za posledicu i blizak odnos između menadžera i zaposlenih, gde i jedni i drugi veruju da zajedno rade na stvaranju dobrog proizvoda.
U Nemačkoj postoji saradnja između industrije i države, pa se bitna pitanja u poslovanju rešavaju koordiniranim potezima. U tom smislu na nemački menadžment dosta utiču državni standardi, politika i vladine regulacije, a posledica toga je povezanost uspostavljenih i važećih normi sa proizvodnjom. Ove norme (Deutsche Industrie Normen – DIN) su produkt saradnje i konsultacije svih industrijski relevantnih činilaca kako bi čitav sistem bolje funkcionisao i bio efikasan.
Organizacija i komunikacija
Poslovanje u Nemačkoj podrazumeva posvećivanje velike pažnje planiranju, konsultacije i uzimanje u obzir svih aspekata biznisa. Zbog toga se veoma uvažavaju detalji, činjenice i statistika. Nemci ne žele neizvesnost ni rizik koji se ne može kvantifikovati. Fokusiranje na detalje osigurava potpuni uvid u sve tačke i osigurava da su sve informacije uzete u obzir. To je tipično i u poslovnom i u privatnom životu ove zemlje, i u tom smislu organizovanje za Nemce predstavlja način izbegavanja ili kontrolu rizika. Ovo se uglavnom postiže kroz analize koje se baziraju na realnim dokazima, a ne na intuiciji i osećaju. Na pisana dokumenta se gleda kao na najbezbedniji i najobjektivniji medijum za analize i obavljanje poslova.
Komunikativni stilovi u poslovanju su direktni, često kratki, i uvek sa jasno definisanom poentom. Određena formalnost u komunikaciji je stalno prisutna, pa prilikom poslovnih razgovora nema puno mesta za emocije i nepotrebne komunikativne sadržaje. Nemci izuzetno cene svoju privatnost, prave jasnu razliku između privatnog i poslovnog života, i često imaju određenu vrstu distance u poslovnim odnosima. Međutim, posle perioda boljeg upoznavanja barijere između poslovnih ljudi se uklanjaju i razvijaju se prisniji odnosi. Nesporazumi se rešavaju neposrednom komunikacijom u formalnim kao i u neformalnim situacijama, ili, ako je nesporazum na nivou kompanija, posredovanjem privrednih komora ili industrijskih asocijacija.
Poslovni pregovori
Veoma važna stavka u poslovnim susretima i pregovorima je tačnost. Nemački poslovni ljudi rade vrlo naporno, često su pod stresom i veoma precizno planiraju svoje vreme. Od poslovnih partnera i posetilaca se očekuje da budu tačni, da ne kasne, ali i da ne dolaze ranije, jer to ima konotaciju nepoštovanja tuđeg vremena. Nemci planiraju unapred i sastanke sa njima treba planirati i do dve ili tri nedelje pre predviđenog datuma za susret. Sastanci se se obično održavaju pre podne između 11 i 13 časova, a u poslepodnevnom terminu između 15 i 17. Za ugovaranje bitnih sastanaka treba izbegavati poslednji radni dan u nedelji, kao i mesece u kojima su česti godišnji odmori (jul, avgust, decembar). Sastanci su formalni, funkcionalni i drže se dogovorene agende, uključujući početak sastanka kao i njegov kraj. Na predviđene teme se prelazi brzo i konkretno. U prostoriju za sastanke obično prvi ulaze senior menadžeri praćeni drugim članovima tima po njihovom rangu. U toku sastanka i posle njega nemački menadžeri analiziraju sve izneto na sistematičan i ozbiljan način, i zbog toga se često očekuje da sva pisana dokumenta ili predlozi budu izloženi sa visokim stepenom razumljivosti i racionalnosti, a ponekad i sa naučnom podlogom.
Odluke se donose polako i metodično, i ovakav proces ne treba ubrzavati niti vršiti pritisak na drugu stranu. U situacijama donošenja odluka jedino će logički zaključci bazirani na empirijskim dokazima biti smatrani relevantnim. Šarm i prodajne tehnike neće igrati veliku ulogu u tome, već samo činjenice koje demonstriraju dobre mogućnosti uz minimum rizika. Kada se jednom donesu, odluke se veoma retko menjaju.
