Kad su Andre Heinigera, predsednika Roleksa, svojevremeno pitali u vezi stanja u industriji satova, on je odgovorio da Roleks nije u toj industriji, već u industriji luksuzne robe. On je tačno znao čime se njegova kompanija bavi.
A to nije baš uvek slučaj.
Ljudi često pogrešno gledaju na svoj posao. A ako pogreše u tome, onda
posledično pogrešno procene i ko im je konkurencija. Pogrešno procene i svoje
korisnike, pa im nude usluge zbog kojih oni nisu ni došli, uskraćujući im one
koje su im bitne…
Na primer…
Kupovina knjiga preko Interneta je (u svetu) vrlo brza i povoljna. Da bi privukle kupce, da li knjižare onda treba da im daju što veće popuste, ili da im priušte neke posebne trenutke prilikom posete (znate ono – sednete, popijete kaficu, pojedete kolačić, prelistate neku knjigu i osećate se prijatno dok razmišljate koju da kupite…)? Nešto što online kupovina ne pruža… Šta je komparativna prednost “offline knjižara” u odnosu na one online? Da li je ta prednost racionalna ili emocionalna? Da li je Amazon.com pravi konkurent jedne male knjižare, ili (možda) obližnja poslastičarnica?
A ako već pravite sjajne kolače, da li ste sigurni da ste uopšte poslastičarnica? Čak i ako za svoj kolač osvojite nagradu koja je u prehrambenoj industriji ekvivalent Oskaru…? Ako ste poznati po sjajnim kolačima i njihovom fantastičnom pakovanju, a vaša prodaja ima sezonski karakter… koji ima pikove baš oko praznika… da niste možda gift shop…? Ako (ipak) jeste gift shop, onda morate insistirati na raznovrsnosti, jer kupci neće hteti godinama da nose iste poklone kad idu u goste. Ma koliko ti pokloni bili ukusni. I lepo pakovanje kolača više nije „estetski dodatak“ u vašem poslu, već suština tog posla. A onda su vam i kanali marketinške komunikacije malo drugačiji…
Tekst u celosti možete pročitati u virtuelnom izdanju časopisa.
