Pre nekoliko dana učestvovao sam u Velocity Learning programu koji je organizovan za trideset rukovodilaca kompanije Lyoness Litvanija. To je bila idealna prilika da u praksi proverim sve ono šta sam čitao i gledao na Internetu. U isto vreme dobio sam mogućnost da direktno vidim kako se učesnici ponašaju tokom Velocity Learniga i da to uporedim sa drugim metodologijama rada…
Na početku je sve bilo kao i na hiljadama treninga na kojima sam do sada bio. Učesnici ko učesnici – neki oduševljeni kao studenti što će saznati nešto novo, neki pak, skeptični, jer sumnjaju da će se postići postavljeni ciljevi. A ciljevi koji su postavljeni bili su zaista maksimalni. Dovoljno je da navedem samo prvi, a to je da svi učesnici savladaju osnove engleskog, odnosno nemačkog jezika ako su engleski već poznavali na traženom nivou – za dva dana.
Svi mi koji smo ikada učili strani jezik znamo koliko je to teško, i da bez mesec dana učenja nema ni govora o nečemu što bi se nazvalo “komunikacija” na engleskom ili bilo kom drugom jeziku. Upravo u tom delu Velocity Learning je ostavio jak utisak na mene. Učenje stranog jezika je poslužilo kao snažan motivacioni podsticaj. Nakon prvih dva sata treninga apsolutno svi učesnici su bili oduševljeni činjenicom da su progovorili na jeziku koji do tada nisu koristili. To im je dalo toliku dozu samopouzdanja da je preostala dva i po dana bilo najzanimljivije posmatrati njihovo ponašanje. Apsolutno se nije postavljalo pitanje da li se nešto može ili ne može. Jedino je trebalo odrediti rok u kome je to trebalo postići.
Sve ovo je postignuto na veoma jasno definisan način. U ovom tekstu otkriću nekoliko alata i pravila kojih ću se ja lično držati sve dok budem učio i držao treninge. Ta pravila i alati u kombinaciji sa kompletnom Velocity Learning transformacijom deluju izuzetno superiorno u odnosu na bilo koju metodologiju koju sam ja do sada koristio…
Tekst u celosti možete da pročitate u virtuelnom izdanju časopisa.
