Nad San Franciskom se lagano spuštao mrak. Nekako u isto vreme spustio se i Airbus, avion kompanije Lufthansa sa kojim sam, prvi put, stigao u ovu čudesnu zemlju, zemlju svih vrsta biznisa, i kako je to nekad mislila moja generacija – zemlju ostvarenja snova. Kroz glavu su mi prolazile na hiljade strana knjiga, reportaža, putopisa… pročitanih o Americi, gomile filmova, TV izveštaja, vesti i ostalog materijala koji se godinama slagao u mojoj memoriji bez posebne prilike da sve to proverim u stvarnom životu. Da li je sve zaista tako?
Jedan telefonski poziv i nekoliko mejlova, samo par dana ranije, promenili su sve…
„Kompanija Helwett Packard vas poziva da prisustvujete HP Press konferenciji u San Francisku, USA, povodom promocije novog operativnog sistema HP UX 11i, i najnovijih Integrity servera c-Class HP BladeSystem okruženja….“ pisalo je u pozivu. Prošli su me žmarci…
Enter…
Welcome to USA… pisalo je na prvom prijemnom punktu, tik iznad glave uniformisanog službenika koji mi je rutinski pregledao pasoš, tek toliko da se uveri imam li vizu.
“Dobro došli u Ameriku”, reče mi kratko uz blagi, utrenirani službeni osmeh.
Najzad u Americi. Krenuo sam dugim hodnikom ka izlazu…
Čovek je stajao mirno na izlazu iz aerodroma držeći papir sa odštampanim HP logom i mojim imenom ispod. U crnom odelu, sa crnom kravatom i crnom bluetooth slušalicom u desnom uhu.
“Dobrodošli! Kakav je bio let?”
“Dug…”, odgovorih umorno.
“Dvanaest sati leta je zaista prilično dugačak put”, složi se on i spakova moje stvari u gepek crnog Linkolna. Krenuli smo lagano u Cupertino, srce „Silicon Valey“. Kompanija je angažovala „Limo servis“ za sve svoje goste i na opšte iznenađenje ovi profesionalci su bili tu sve vreme našeg boravka i za sve što nam je trebalo. Od obilaska grada, preko posete šoping centru, do povratka na aerodrom. Ako ste pozvali i naručili vožnju u određeno vreme mogli ste biti sigurni da je vozač tu bar 15 minuta ranije i da vas čeka. Bilo nas je oko petnaestak novinara i čini mi se toliko limuzina.
Organizacija koja fascinira
… Prvi utisak je očekivan. U Americi je sve veliko. Ogroman aerodrom. Auto put sa po šest traka sa svake strane, ogromna crna limuzina i mnogo takvih na putevima. Velike poslovne zgrade, veliki hoteli, nestvarno velike prodavnice, šoping centri… Soba u Cypress hotelu kojem sam odseo nepotrebno velika…
Međutim, to je nešto na šta se čovek brzo navikne. Stoga ne impresionira. Čak ni četrdeset hiljada kvadrata na koliko se otprilike prostire kompleks HP-a samo u ovom centru. Za korporaciju koja je prisutna u 170 zemalja sveta i koja ima oko 150.000 zaposlenih i pravi promet od oko devedeset milijardi dolara godišnje, to je očekivano. Ono što impresionira je svakako način kako sve to funkcioniše.
I kasnije, kada sam sređivao utiske, iznova i iznova su mi se vraćale dve stvari kojima sam bio fasciniran i tokom boravka na zapadnoj obali SAD-a, kao jedini novinar iz Adriatik regije. Prva je fenomenalna organizacija kompletnog događaja, a druga veoma specifičan odnos prema posetiocima (novinarima) konferencije koja je održana na nekoliko različitih mesta. Ove dve stvari ističem u prvi plan jer svakako to zaslužuju. Iako je cilj posete bila promocija najnovijih HP-ovih proizvoda, način na koji je sve odrađeno i ponašanje menadžera i prezentera ove kompanije ostavili su verovatno najjači utisak na prisutne novinare, čak i na one iz zapadne Evrope. No, da nije tako i da to nije deo njihove korporativne kulture ova kompanija verovatno i ne bi bila to što jeste.
Nisam verovao da ćemo uspeti da uradimo sve što je planirano i priloženo u agendi, koju smo dobili čak nedelju dana pre dolaska. Bilo je suviše stavki, i mnogi drugi novinari su s nevericom vrteli glavom i kratko komentarisali: “Ma nema šanse!” Međutim, na naše veliko iznenađenje, sve je ispoštovano u minut. Do poslednje stavke. Ljudi zaduženi za organizaciju su, po svemu sudeći, dobro isplanirali svaki detalj: trajanje prezentacija, dužinu pauza, doručka, ručka i večere, obilaska objekata, čak i susret sa USA novinarima, na za to posebno upriličenoj press konferenciji, a potom druženje i razgovor sa njima.
Impresije i saznanja
Detaljniji (čitajte: tehnološki) prikaz novih HP proizvoda promovisanih ovom prilikom, ukoliko želite, možete da pročitate u “Internet ogledalu”, časopisu koji je takođe izdanje naše kuće i koji je namenjen prvenstveno IT menadžerima, a ovde ću se zadržati uglavnom na impresijama koje kao poučno iskustvo pokupio na ovom veoma interesantnom putu.
Tihi žamor u prepunom „Azie“ restoranu najavljivao je zanimljivo veče u ležernom San Francisku. Zveckanje čaša i nazdravljanje na holandskom, meksičkom engleskom, srpskom i ostalim jezicima polako nas je, iako već pomalo umorne od previše utisaka za prvi dan, zbližavalo i podstrekivalo na neformalni razgovor.
“Odakle ste?”, upita me čovek pored mene.
“Iz Srbije”, odgovorih, a onda i sam postadoh radoznao: “Znate li gde je Srbija?”
“U Africi?”, odgovori mi nesigurno pitanjem.
“Pa tu, samo malo gore”, nasmejah se.
“Ah da, ex Jugoslavija…”, ispravi se čovek u poslednji čas.
Razgovoru se pridružiše i ostali, i uskoro su svi pričali sa svima…
“I vi ste novinar?”, upitah u jednom trenutku ljubaznog čoveka pored sebe.
“Ne, ja radim za HP.”
“Aha, jedan od naših domaćina”, oduševih se i odmah požurih da iskoristim priliku i upitam ga šta je najvažnije da bi se razvio i održao ovakav biznis kao što je HP-ov. Naćulio sam uši ne bih li što bolje čuo “recept za uspešnost” i kasnije ga i sam primenio, ali i podelio sa menadžerima u Srbiji sa kojima sam, prirodom posla, u stalnom kontaktu.
“Pre svega treba da imate dobar proizvod, koji ćete stalno inovirati”, odgovori mi on jednostavno, “izuzetno važni su kvalitetan menadžment i marketing, a možda najvažnije je da imate dovoljno novca da ulažete u kampanje proizvoda i gradite dobre odnose sa novinarima iz branše.”
Misleći da je ovo poslednje tek šala, izgovorena budući da je okružen novinarima, ljubazno se nasmejah svom sagovorniku, čisto da mu šala ne propadne, ali mi on vrlo ozbiljno objasni: “Ukoliko se vaša kompanija i proizvodi ne pojavljuju redovno u medijima, tržište će vas brzo zaboraviti, a vaš kvalitetan proizvod će biti zatrpan hiljadama sličnih ili čak onih ispod proseka.”
Ovaj neformalni razgovor mi je ostao urezan u memoriji, a čovek sa kojim sam razgovarao sutra dan nam je u Executive Briefing Centeru u Cupertinu održao fantastično predavanje o mogućnostima virtualizacije servera i uštede koje ona donosi preduzećima svih veličina.
