Piše: dr Zvezdan Horvat, direktor Adizes SEE
Ako se krene ka Kambodži od Bankoka auto put vas vodi do granice koja se nalazi na preko 200 km udaljenosti. Kada se pogleda na kartu čovek ne očekuje baš auto put, ali Tajland očigledno vodi računa o svojoj putnoj mreži. Pod uticajem kolonijalnih sila Tajlanđani voze levom stranom, a građani Kambodže desnom. Na samoj granici, na prelazu Poi Pet (Paoy Paet), strana se menja, što ne predstavlja problem jer se prolazi veoma oprezno i svi stranci moraju da izađu iz vozila i pređu peške kontrolne punktove.
Prelaz je pomalo haotičan, ne miriše baš najlepše, pretrpan je raznoraznim svetom, a vozila koja najviše prelaze granicu su ručna kolica koja vuku siromašni Kmeri sa karakterističnim šeširima na glavama. Nas je sa druge strane sačekao sasvim drugi prevoz – džip, koji će nas odvesti do Siem Repa (Siem Reap).
Putevi Kambodže
Od graničnog prelaza do Siem Repa put ima dve široke trake i pruža se nizijom u kojoj je mnoštvo polja pirinča. Zapravo, čuvena “polja smrti” su se nalazila i u ovom kraju Kambodže, a ovde je bilo i poslednje utočište Crvenih Kmera.
Uz put se mogu videti raznorazne prodavnice, ali i „benzinske pumpe“ pored puta. Naime, ispred kuća ili nekakvih auto servisa imate benzin u flašama, najviše za motore, ali i boce sa gasom, tako da se gas u automobile može puniti i u „kućnoj radinosti“. Naravno, postoje i obične pumpe, najčešće državne kompanije Tela koja često ima i supermarkete na pumpama.
Interesantno da se u Kambodži paralelno sa domaćom valutom koristi i dolar, čak je i uobičajen u svakodnevnoj razmeni. Retko mesto gde su cene istaknute u lokalnoj valuti – rielu su baš ove benzinske pumpe. Dizel košta 3.200 riela po litru (0,8 dolara), a benzin 4.400 riela (oko 1,1 dolar). Sve ostalo se izražava isključivo u dolarima i njima se može najnormalnije plaćati. Ovo je posledica slabe države i prilično jakih investitora.
U Kambodži svi voze motore, a više njih na jednom motoru je normalna stvar za videti. Na jednom motoru sam video čak njih šestoro! Nije neobično videti ni monahe na motoru. Automobili su uglavnom japanske proizvodnje, a autobusi marke “hundai”.
Osnovni podaci
Glavni grad je Pnom Pen (Phnom Penh), sa oko 13,5 miliona stanovnika, od kojih preko 90% su Kmeri. Zvanični jezik je kmerski, koji je baziran na sanskritu i dijalektu koji se govori u regiji glavnog grada. Pored toga, u jeziku se mogu pronaći i francuske reči.
Religija je najvećim delom varijanta budizma (Theravada) koju upražnjava preko 95% populacije. Osnove njihove religije, uz verovanje u reinkarnaciju, mogu se izraziti u izreci “žanješ ono što si posejao”, a pridržavaju se principa: imaj prave misli, imaj prave ciljeve, govori prave reči, čini prava dela, zarađuj za život na pravi način, čini prave napore, budi intelektualno na oprezu, meditiraj.
Na vlasti je Narodna partija. Na puno mesta uz put se mogu videti metalne table, kvaliteta saobraćajnih znakova, na kojima su oznake partije ili slike njenih čelnika. Ima tabli i drugih partija, ali su dominantne one Narodne partije. Da li je to znak pripadnosti partiji ili je nekako sufinansirano nisam uspeo da dokučim.
Siem Rep
Siem Rep je veoma simpatičan grad sa mnoštvom hotela, od lokalnih do internacionalnih brendova. Na primer, u gradu postoji Hard rock ali i Costa caffe. Ne nedostaje ni golf – kantri klub. Svi hoteli su tako osvetljeni kao da je stalno proslava Nove godine. U centru postoji veliki broj restorana, prodavnica, lokala za masažu i slično. Masaža, na primer, je 1 dolar za 10 minuta. Čovek se možeizuzetno lepo provest, i to više dana.
Nivo soba u hotelima je pristojan, mada bi mogao biti i malo bolji. I pored toga, takvi hoteli često imaju veoma lepe bazene. U prodavnicama su zastupljene kopije raznoraznih brendova, ali prilično dobro urađene. Pored toga, brojne su mogućnosti za kupovinu suvenira, nakita i slično. Cenkanje je obavezno.
Iće i piće
Hrana liči na tajlandsku, praktično je ista, ali je blaža, nema ljutih začina. Uvek ćete dobiti samo viljušku i kašiku, što je sasvim primereno za nekoliko odličnih jela koja vam sleduju u „voziću“.
Kažu da je njihov „jasminov“ pirinač najbolji na svetu. U gradu ćete moći da nađete i razne pečene insekte, što baš i ne odgovara našem uobičajnom jelovniku.
Najviše reklama se može videti za njihova veoma dobra piva – “angkor” i “cambodia”.
Turističke atrakcije
Jezero Tonle Sap, koje se nalazi nekih 20 km od Siem Repa, približne je dužine 160 km i širine 35 km tokom sušne sezone, dok u vreme najvećeg monsuna dostiže do 250 km dužine i skoro 100 km širine. U to vreme voda se diže i do 3 m.
Čamcem je moguće putovati od Siem Repa sve do glavnog grada Pnom Pena, prolazeći kroz šest provincija. Na vodi postoji selo koje se pomera kako se voda podiže. U njemu žive uglavnom Vijetnamci, a imaju sve: od škole, misionarske crkve, restorana i turističkog vidikovca, pa do obdaništa.
Veoma dugački, brzi čamci sa automobilskim motorima održavaju saobraćaj na jezeru i dovode turiste do platforme – vidikovca odakle se može posmatrati jezero, ali i krokodili u bazenu. Naime, u jezeru nema krokodila, sem ovo malo za turiste u bazenu, na sigurnom.
Drevni hramovi
Jezero i obilje vode su i bili osnovni faktori za razvoj jedne takve civilizacije kakva je Angkor. Angkor Vat (Angkor Wat) je najveći verski objekat na svetu. Kompleks obuhvata preko 1.000 do danas otkrivenih hramova. Najvećim delom je sagrađen u periodu od 1113. do 1150. godine, u vreme vladavine kmerskog kralja Surjawaramana II na prostoru od oko 400 km2. Izuzetni hramovi, koji su bili potpuno pokriveni rastinjem, otkriveni su 1860. godine od strane francuskih misionara.
Na UNESCOvoj listi se nalazi od 1992. godine i veliki broj nevladinih organizacija radi na njegovoj zaštiti. Takođe i vlade drugih zemalja kao što su Japan, Indija i Nemačka finansiraju obnavljanje hramova. To su veoma veliki radovi na kojima je angažovan veliki broj naučnika, između ostalog, sa Tokijskog univerziteta. Za obilazak treba nekoliko dana i to sa vodičem, ali vredi videti.
Hramove posećuje veliki broj turista, a pored Angkor Vata veoma važni su i Angkor Tom (Angkor Thom) i Bajon (Bayon). Angkor Tom je još uvek delom pokriven rastinjem, a postao je poznat jer je u njemu sniman film “Lara Kroft – Tomb rajder” (Lara Croft – Thumb Rider) sa Anđelinom Džoli. Za divno čudo, ovde majmuni nisu agresivni i nema ih previše. Prodavci svega i svačega nisu previše napadni, a od proizvoda interesantan je sok od palme koja je nacionalno drvo. Tu su se našli i predstavnici policije koji prodaju policijske značke. Priznajem ovo nisam video nigde. I oko hramova i u gradu postoje grupice svirača, ali kada priđete bliže vidite da su to uvek invalidi rata koji su dobili dozvolu da sviraju. Oni dobijaju napojnice i to je način kako im se organizovano pomaže da prežive.
Analogija sa Adižesovim metodom
Hijerarhija u društvenim odnosima je veoma dominantna. Ovde postoji nekoliko jasnih analogija sa Adižesovim metodom.
Timski rad – kolektivizam je veoma važan i iznad je individualizma, bilo u porodici, okruženju ili kompaniji.
Pravila komuniciranja na sastancima – u njihovom društvu to se postiže jasnim protokolarnim smernicama za komunikaciju koje proizvode harmoniju i uzajamno poštovanje.
Biti tačan – kašnjenje pokazuje nepoštovanje prema onom sa kim se ima sastanak.
Odmrzavanje na sastancima kreiranje uzajamnog poverenja je takođe veoma važno tako da je neophodno odvojiti izvesno vreme da bi se strane bolje upoznale.
Komuniciranje sa administrativnim tipom – ako se ne slažu neće ništa reći. Ako niste sigurni šta misle proverite dva puta.
Ideje se plasiraju na elegantan način i čeka se da ostali reaguju, a ne pritiska se.
I posle Tita…
Sreo sam Kineza, turističkog vodiča koji je ovde doveo svoju grupu, sa kojim sam popričao tokom doručka. Za njega smo još uvek poznati po Titu.
