“Naš um i naše telo uče tako što osete život u pravom smisli reči, u odnosima prema svemu ostalom, to su naše emocije, naša osećanja koja posreduju ka samoj suštini. Ako želimo da učimo, razmišljamo ili stvaramo, moramo biti emocionalno posvećeni.” Carla Hannaford
Antičke kopnene vojske su imale tri roda: konjanike na konjima ili kočijama, oklopnu pešadiju sa mačevima, kopljima i štitovima i strelce i praćkaše. Sva tri roda su bila neophodna i stvarala su perfektnu ravnotežu. Evo kako je to izgledalo. Strelci i praćkaši, preteča današnje artiljerije, svojim strelama i kamenicama su započinjali borbu zatrpavajući neprijateljsku pešadiju. Konjanici su im zbog svoje pokretljivosti bili teža meta. Ti isti konjanici bi zatim krenuli u pohod na strelce i praćkaše i najčešće ih desetkovali. Tu je na scenu stupala pešadija koja je svojim dugačkim kopljima sprečavala konjicu. Sve u svemu, svaki rod je imao svoje prednosti, ali i mane…
Tekst u celosti možete da pročitate u virtuelnom izdanju časopisa.
