Piše: Vladimir Živaljević
Ako crkvene zapovesti zamenimo državnim zakonima, a smrtne grahove ponašanjima i delovanjima koje kompaniju sigurno vode u propast, onda nema dileme zašto se kompanijska pravila i crkveni zakoni najčešće krše – nema strašnih sankcija.
Kada nakon što ste cele nedelje kasnili na posao ili izgubili dva važna kupca dođete na nedeljni kolegijum, svi vas pogledaju, niko vam se ne obraća, nema prijateljskog ćaskanja i duhovitih upadica na račun konkurencije ili skorašnjih uspeha, direktor vas gleda ispod oka, a kad god navede neki loš primer gleda vas u oči … Ništa zato. Malo pocrvenite, ali nećete u zatvor, nećete bankrotirati i svi će ionako sve da zaborave već sutra, ili u najgorem slučaju tada kada se desi veći problem ili neko napravi veću grešku. Baš kao u politici.
I to još nije najlepše. Kad odaberete pogrešnu poslovnu strategiju, baš kao i kad živite sa smrtnim grehom, vi ste propali odmah, samo što to postaje očigledno mnogo kasnije, kada je već kasno. Ako vas jedan smrtni greh ne ubije, nekoliko sigurno hoće, bez obzira da li to neko vidi ili ne vidi, zna ili ne zna. A kad prekršite crkveno pravilo najčešće niko i ne zna, niko vas ne pita, a često niko i ne proverava. Izfotokopirate ćerkinu skriptu na kompanijskom aparatu i nikom ništa…
Tekst u celosti možete da pročitate u virtuelnom izdanju časopisa.
