Ako crkvene zapovesti zamenimo državnim zakonima, a smrtne grahove ponašanjima i delovanjima koje kompaniju sigurno vode u propast, onda nema dileme zašto se kompanijska pravila i crkveni zakoni najčešće krše – nema strašnih sankcija.
Kada nakon što ste cele nedelje kasnili na posao ili izgubili dva važna kupca dođete na nedeljni kolegijum, svi vas pogledaju, niko vam se ne obraća, nema prijateljskog ćaskanja i duhovitih upadica na račun konkurencije ili skorašnjih uspeha, direktor vas gleda ispod oka, a kad god navede neki loš primer gleda vas u oči … Ništa zato. Malo pocrvenite, ali nećete u zatvor, nećete bankrotirati i svi će ionako sve da zaborave već sutra, ili u najgorem slučaju tada kada se desi veći problem ili neko napravi veću grešku. Baš kao u politici.
I to još nije najlepše. Kad odaberete pogrešnu poslovnu strategiju, baš kao i kad živite sa smrtnim grehom, vi ste propali odmah, samo što to postaje očigledno mnogo kasnije, kada je već kasno. Ako vas jedan smrtni greh ne ubije, nekoliko sigurno hoće, bez obzira da li to neko vidi ili ne vidi, zna ili ne zna. A kad prekršite crkveno pravilo najčešće niko i ne zna, niko vas ne pita, a često niko i ne proverava. Izfotokopirate ćerkinu skriptu na kompanijskom aparatu i nikom ništa.
Nešto između
Ja bih u stvari želeo da kažem da politiku kompanije ne uslovljavaju samo zakoni države ili opštine u kojoj ona posluje, već i neka pisana ili nepisana pravila kojih se moraju pridržavati svi zaposleni. Ako prekršite kompanijske zakone nećete ići u zatvor, ali ako ih se ne pridržavate nećete više biti pripadnik crkve, odnosno zaposleni u kompaniji (pogotovu ako vas uhvate). Zato bih ove zapovesti shvatio negde između saveta i zakona, ali sa jasnom porukom da se kompanijska pravila, kao i crkvene zapovesti, ne mogu kršiti (što ne znači da se ne mogu menjati).
Zanimljivo je da, iako imamo istog Boga, katolici imaju četiri crkvene zapovesti manje u odnosu na naših devet. Njihova 5. zapovest glasi: Daj svoj doprinos za uzdržavanje Crkve i njezinih službenika! Pa se posle čudimo što se u Sloveniji i Hrvatskoj oduvek porez plaća poštenije i doslednije nego u Srbiji. Njih navikavaju od malena.
Devet crkvenih zapovesti
1. Moliti se Bogu i slušati službu Božju svake nedelje i praznika
Ako se razumemo u fudbal i politiku, tek se u religiju svi razumemo. Svi nas uče, prenose svoja najbolja znanja, Bibliju ima svaka kuća, pa ipak crkva kaže da je neophodno svake nedelje doći i čuti živu reč.
Vlasnik firme očekuje od firme profit, ličnu satisfakciju, socijalni status ili vlastitu udobnost; direktori očekuju platu, profesionalno usavršavanje; zaposleni očekuju benificije, dugačak odmor, kraće radno vreme… Ako se ova tri poslovna činioca ne vide dovoljno dugo, može im se desiti da kad se vide pričaju samo o razlikama, a ne o onome što im je zajedničko i što ih spaja.
Poverenje i ljubav možete davati ili uzimati, ali odnose morate da negujete. Ako ne negujete proizvodne odnose, može da vam se desi da proizvodne snage prevaziđu proizvodne odnose i da vas ili smene ili da vas najbolji radnici napuste.
Sada kada više ne držimo česte i dugačke sastanke i komuniciramo mailom, nismo ni na trećinu od društvenog proizvoda koji smo imali kada su sastanci trajali po ceo dan, a pušenje bilo dozvoljeno. Većina zaposlenih je imala i partijske sastanke, pa je ipak sve funkcionisalo. Ja sam za ovih 7 poslednjih godina održao najviše 10 sastanaka, i to smatram svoj greškom. Pakom jeste dobio na brzini i produktivnosti, ali sada i iz ovog ugla ne mislim da bi nam jedan kolegijum nedeljno sa lepim motivacionim govorom na početku i operativnim nedeljnim planom na kraju nešto štetio. Vice versa.
2. Držati post pred Rođenje i Vaskrsenje Hristovo, pred praznik Sv. apostola Petra i Pavla 12. jun, pred Uspenje Bogorodice 28/8, i svake srede i petka
Ne može se cele godine grešno živeti, pa onda iskupiti sve grehe zadnjom nedeljom posta! Mnoge kompanije žive iznad svojih mogućnosti. Pogledajmo trošak za kafu: 30 zaposlenih po dva espresa 25 dana u mesecu po ceni od 30 dinara je 6.750 evra. Ako je kafa 6.750 evra, onda je ukupan trošak za iće i piće u firmi 20.000 evra, onda plate 400.000, a ukupni troškovi najmanje 1.000.000 evra.
Za kompanije koje troše iznad svojih mogućnosti ja uvek kažem da će one kad se saberu obavezno da se oduzmu. A nekad će i da im je oduzmu.
Najveća zarada je upravo u onome što ne potrošimo uludo, raskalašno ili nepotrebno. Počastite kompaniju za Uskrs i Božić, jednom za sajam i jednom na kraju godine. To je to.
3. Sveštena lica treba poštovati.
O, naravno da treba. Bez obzira da li su crni, beli, narandžasti, stari, mladi, ili muslimani. Za kompaniju, sveštena lica su oni radnici koji imaju viziju, direktori koji vide dalje od planirane brojke za kraj godine, šefovi koji posećuju svoje zaposlene kad se razbole, direktori prodaje koji čuju nikad izgovorene primedbe klijenata. Takve ljude u firmi treba posebno poštovati i čuvati.
4. Ispovedati grehe svoje i pričešćivati se u spomenute velike postove
Idealno je da imate real time informacioni sistem koji vam daje zaključni list na kraju dana. Dok ne prođete kroz vrata pakla uvodeći Microsoft Navision nije uopšte loše da naterate računovodstvo da vam sredom i petkom obavezno donesu bilans stanja i bilans uspeha. Ako ste prodavac, uradite svoj sopstveni izveštaj kojim kontrolišete svoje rezultate makar sredom i petkom. Nekoliko puta godišnje naredite ozbiljne popise koje prate i ozbiljne analize. Firma mora da pogleda istini u oči više puta godišnje. Niko ne voli da radi popis? Pa ni post se naročito ne voli.
5. Moliti se Bogu za one koji su na vlasti
Inspirativno za kritiku, ali je ovo najracionalnija od svih zapovesti.
Ko je meni najnesimpatičniji od svih političara? Nije Velja Ilić, a bogami ni Tomislav Nikolić, već je Boris Tadić. Kako zašto? Pa ništa ne radi, okružio se drugarima koji se bave marketingom i u opkladu da ne zna koliko ima kilometara do Leskovca… Onda sam shvatio da ne znam kakav je radni dan predsednika; da ne znam šta mu je tačno posao; da ne znam koji su mu rezultati; da se više ne sećam dobro zašto je bio u pravu kad su bili izbori na Kosovu; šta je rekao; kad je rekao… Ali da šta god da je uradio to je uticalo na moj život. Prema tome, ako je izabran, ako nije prekršio Ustav niti moralna pravila, i ako je tu gde jeste – nije loše da mu poželim sve najbolje i da ga podržim svim srcem da učini najbolje moguće za nas.
Prema tome, molimo se za one koji nam odlučuju o životima. I pažljivo ih birajmo kad nam se za to ukaže prilika.
6. Držati postove i molitve koje zapovedi episkop u vreme kakve nevolje
Episkop je onaj koji nadgleda. Nadzornik. Direktor ako povučemo paralelu.
Niti je svima loša situacija poznata, niti je svi prepoznaju i razumeju. Kad direktor vidi da je vreme da preduzeće zbije redove, da se pređe u odbranu umesto u napad, ili jednostavno zna neku činjenicu koju i ne mora da podeli sa zaposlenima, treba ga slepo pratiti.
7. Crkvene stvari ne upotrebljavati
Van crkve.
8. Svadbe ne činiti u vreme posta
Mislim da se ovo pravilo u kompanijama najčešće krši. Pogotovu kad kompaniji krene nizbrdo.
Kada je recesija, ili je tržište uspavano, ili je jednostavno niska sezona, ne sme se kretati u marketinšku kampanju, čak i ako imate višak para.
Teška vremena iskoristite za edukaciju, promenu informacionog sistema, usavršavanje prodaje ili preseljenje. Ne investirajte.
Don’t feed a fish when there is no fish.
9. Jeretičke knjige ne čitati.
Slažem se.
