Poslovna etika: Pravo vreme za podsećanje

0

Piše: Saša Jovanović

Tekst koji je pred vama napisan je pre tri godine, ali je tema kojom se bavi jedna od onih “evergreen”, a nedavna “afera mleko” učinila ju je još više aktuelnom. Etički izazovi su svuda oko nas, pa podsećanje na granice nikada nije na odmet.

Po­slov­na eti­ka se po­la­ko uvo­di u u ško­le bi­zni­sa i fa­kul­te­te. Do se­dam­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka o eti­ci u bi­zni­su ma­lo ko je raz­mi­šljao, što i ni­je bi­lo čud­no ako se ima na umu da su dve osnov­ne vred­no­sti zapadnjačkog po­slov­nog si­ste­ma prag­ma­tič­nost i efi­ka­snost, iz če­ga se la­ko mo­gao iz­vu­ći za­klju­čak da su pro­fit, vi­tal­nost kom­pa­ni­je i in­te­re­si de­o­ni­ča­ra im­pe­ra­tiv i da pro­fi­ta ra­di tre­ba za­žmu­ri­ti po­ne­kad, ili če­sto, na jed­no oko. No, na­kon se­dam­de­se­tih kom­pa­ni­je su po­če­le da uno­se ne­ke etič­ke nor­me u svo­je po­slo­va­nje i pre ne­go bi ih za­kon na to pri­mo­rao.

Kod nas je po­ne­kad si­tu­a­ci­ja dru­ga­či­ja, pa se još uvek do­ga­đa da je ap­so­lut­ni ak­si­om po­na­ša­nja “do­zvo­lje­no je sve šta ni­je za­bra­nje­no”, što se svo­di na in­te­re­sni mo­del: smem da ra­dim sve ono što za me­ne ne zna­či ri­zik da ću mo­ra­ti ne­ko­me da pla­tim ili da ću ri­zi­ko­va­ti ro­bi­ju. Je­di­ni raz­log ko­ji ve­li­ki broj do­ma­ćih bi­zni­sme­na spre­ča­va da ura­de ne­što lo­še je strah od di­rekt­nih po­sle­di­ca ja­čih od njih: da ne pla­te ka­znu, da ne odu u za­tvor (uslov­ne ka­zne se la­ko pod­no­se)…

 

Tekst u celosti možete da pročitate u virtuelnom izdanju časopisa.

 

Share.

About Author

Comments are closed.