Per­kov sa­laš

0

Piše: Ni­na Ko­va­če­vić

Po­sto­je me­sta u ko­ji­ma ži­vot pul­si­ra u rit­mu tam­bu­ri­ce; me­sta gde šum ora­ha do­ma­ćin­ski re­že obim­ne kri­ške zre­log bo­sta­na… Baš u ta­kvim “ži­vot­nim od­ma­ra­li­šti­ma” se uz mi­ris pi­te od ja­bu­ka lak­še di­še, sla­đe sme­je, ne­žni­je pe­vu­ši… Uga­sla ču­la se la­ga­no bu­de iza­zva­na neo­do­lji­vim uku­si­ma slat­kog od bre­sa­ka, a na tre­nut­ke se da uoči­ti ne­što ne­sva­ki­da­šnje – pri­ro­da vam vra­go­la­sto na­mi­gu­je kroz ku­ku­ru­zna po­lja. Da… To su ona me­sta za po­že­li­te ono što je  ve­li­čan­stve­ni pe­snik rav­ni­ce Mi­ka An­tić re­kao: ”Za­bo­ra­vi­ti mno­go se­be na ne­kom uglu, duž ne­kih dr­vo­re­da, pod ne­kim pro­zo­rom… Zna­či – osta­ti ov­de za­u­vek”… Upra­vo ta­kav, ve­li­čan­stven u svo­joj skrom­no­sti, to­plim osme­hom lju­ba­znog do­ma­ći­na do­če­ku­je vas Per­kov sa­laš.

Ovaj neo­bič­ni ku­će­rak u “vin­skom Sre­mu” na­la­zi se u ata­ru se­la Ne­ra­din, na ju­žnim pa­di­na­ma Fru­ške go­re, u bli­zi­ni Iri­ga, na 247 me­ta­ra nad­mor­ske vi­si­ne. Uda­ljen je od glav­nog gra­da ne­kih sat do sat i po vre­me­na la­ga­ne vo­žnje, a od obli­žnjeg No­vog Sa­da sve­ga po­la sa­ta. Sa sta­rin­skim umi­va­o­ni­kom, bez stru­je i vo­de, kao pre go­to­vo vi­še od jed­nog ve­ka, ne­po­ko­le­bljiv pri na­le­ti­ma no­vo­vre­men­ske sti­hi­je, po­stao  je auten­tič­na tu­ri­stič­ka atrak­ci­ja. Po­zi­tiv­noj ener­gi­ji ko­jom zra­či sva­ka­ko do­pri­no­si i ma­na­stir­sko okru­že­nje – Gr­ge­teg, Sta­ro i No­vo Ho­po­vo, Re­me­ta.

Ču­var sta­ri­na

U istin­skoj že­lji da se i ime­nom sa­ču­va po­ro­dič­na tra­di­ci­ja, na­ziv “Per­kov sa­laš“ po­ti­če od na­dim­ka jed­nog od pre­da­ka po­ro­di­ce Iva­nić. Ma­la “mo­lo­va­na” ku­ća na bre­gu sa ko­jeg pu­ca po­gled na pro­stra­na po­lja i šu­mar­ke, pred­sta­vlja svo­je­vr­stan mu­zej sta­ri­na – na­me­šta­ja, kr­pa­ra, “ku­va­ri­ca” sa iz­ve­ze­nim pri­zo­ri­ma iz se­o­skog ži­vo­ta, sta­rih po­ro­dič­nih fo­to­gra­fi­ja, dr­ve­nog po­su­đa, na­rod­ne no­šnje ko­ja da­ti­ra­ju još od 19. ve­ka, po­ljo­pri­vred­nih alat­ki ko­je ču­va­ju uspo­me­nu na žu­lje­vi­te ru­ke vred­nih pa­o­ra…

Ide­a­lan za iz­let

Sva­ki gost je ov­de do­bro­do­šao i s osme­hom do­če­kan od lju­ba­znih do­ma­ći­na. I ako Per­kov sa­laš ne nu­di ko­nak, vre­di iz­dvo­ji­ti par sa­ti ili čak či­tav dan, i do­pu­sti­li  mi­ri­su po­ga­če sa pre­bo­ga­te tr­pe­ze da vas bar na mo­me­nat  po­ve­de  u ne­ke dru­ge di­men­zi­je, gde su spo­ko­jem obo­je­ni pre­le­pi pej­sa­ži, gde se bu­de naj­lep­ša se­ća­nja, a štru­dla sa ma­kom se uspe­šni­je pe­če uz sti­ho­ve be­ćar­ca i de­da Ni­ko­li­no pri­po­ve­da­nje.

Po­vra­tak su­šti­ni

Na­kon obim­nog sre­mač­kog ruč­ka, pu­nog sto­ma­ka ali  još is­pu­nje­ni­jeg sr­ca, no­se­ći od­je­ke za­ni­mlji­vih pri­ča i mi­ris do­ma­ćeg mle­ka pod­vu­čen pod ko­žu, vra­ti­će­te se svo­jim do­mo­vi­ma ne sa­mo bo­ga­ti­ji za jed­no pre­le­po is­ku­stvo i no­va sa­zna­nja, već i, što je mno­go bit­ni­je – ople­me­nje­ni  jed­no­stav­no­šću ži­vo­ta i ra­do­šću bi­ti­sa­nja.

 

 

Share.

About Author

Comments are closed.