Dugo sam razmišljao grešim li u naslovu u redosledu, to jest da li na drugom mestu treba da stoje deca pa kompanije ili ovako kako gore piše i treba da piše. I ono malo nedoumice koje sam imao razrešio sam pre mesec dana na seminaru pod istim naslovom.
U jednom trenutku jedna od osnivačica, nazvaću je tranzicionom jer je svoju kompaniju pokrenula u kasnim zrelim godinama kad je bez posla ostala, pred grupom osnivačica i osnivača izrekla je sledeću misao: “Molim vas, priznajmo svi da smo naše firme pravili da bismo našu decu prehranili, pa obezbedili i sa nama u posao uključili.” Dok je ona razrađivala izrečenu tezu, prvo sam se uzvrteo, zatim za jezik ugrizao, okolo pogledao, nekoliko ruku u vazduhu video i pomislio: “Dobro je, ne moram ja”, sačekao, reč predao, namerno opet ženskoj osobi (da ne bude – to je kod muškaraca drugačije), jednoj osnivačkulji (osnivačica iz Bačke, ko ne zna žene iz Bačke Bačkuljama zovemo), mirno seo i saslušao “Kakva deca, ‘ajte da se ne lažemo svi smo mi svoje firme sebe radi pravili”. Ovu tezu sam usmeno često razrađivao, a uskoro ću i pismeno. I da ne duljim, naslov je dobar, a možda još bliži bi istini glasio “Osnivač, osnivač, osnivač, osnivačeva kompanija i osnivačeva deca kako zajedno?”. Ko i dalje ne veruje, neka supružnice/ke osnivača/ica upita.
Tekst u celosti možete pročitati u virtuelnom izdanju časopisa.
