Piše: Nina Kovačević
U ovom obično neobičnom glavnom gradu Ujedinjenog Kraljevstva nemoguće je postati i ostati ravnodušan. U jednom trenutku vas vetar usmerava u samo njemu znanom pravcu, a već u sledećem vas čuvena londonska kiša uverava da ste baš tamo gde bi trebalo da budete…
Ova svetska metropola, u kojoj se govori preko tri stotine jezika, nosi u sebi jednu finu potku tradicionalnog engleskog gostoprimstva i ljubaznosti. Tu su ljudi jednostavni i neposredni, pa svi oni koji ovde stignu obmanuti predrasudama o „poslovičnoj engleskoj uštogljenosti“ bivaju razoružani nenametljivom predusretljivošću i uljudnošću koja je više od manira. Priznajem da sam i sama bila iznenađena licem grada koje mi je umiveno i nasmejano još iz daljine poželelo dobrodošlicu dok sam mu se približavala iz pravca Lutona.
„Pazite na stepenik“, ljubazno me je upozorio stariji gospodin, vodeći računa da ne bih, očigledno turista budući da sam s kamerom u ruci, previdela ili pogrešno procenila visinu stepenika pri izlasku iz jednog od čuvenih crvenih londonskih dubldeckera.
„Oprostite“, osvrnuo se i zamolio mlađi čovek u besprekornom odelu samo zato što me je, očigledno žureći u susret obavezama – pretekao, a pri tome me nije ni okrznuo.
I tako u nedogled, u metrou, u muzejima, galerijama, restoranima…
Multikulturalnost kao jedna od najizrazitijih karakteristika engleske prestonice, pruža joj dodatnu širinu i podučava tako neophodnoj pomirljivosti razlika.
A da se diskretno ali budno vodi računa o gostima, kojih na hiljade svakodnevno dolazi da obiđe ovaj drugi po veličini evropski grad, i o onima koji su mu tek odnedavno stanovnici pa se još nisu oslobodili starih navika vidi se i po tome što na svakom mestu dozvoljenom za prelazak ulice (a ovde druge i ne koriste) stoji upozorenje da se prvo pogleda – desno. Moram priznati da je i meni ovo podsećanje bilo od velike pomoći, a pretpostavljam da je tako i drugima koji dolaze iz zemalja u kojima se vozi desnom stranom; nama se kad zakoračimo na kolovoz glava sama okreće na levu stranu:)
Sinteza tradicionalnog i modernog
London se sastoji od mnoštva kvartova koji svaki za sebe predstavlja posebnu priču, različitu i neponovljivu. Šetajući ili obilazeći grad na bilo koji drugi način, sa kratkim pauzama zbog tihog zadovoljstva ispijanja čuvenog engleskog čaja, bivate počastvovani osećajem da koračate kroz različite vremenske periode, kulturne epohe i nestvarne pejsaže. Počevši od City of Westminstera, kao starog gradskog jezgra, pa sve do Newhama, Greenwicha, Kensingtona, Towerhamleta i ostalih pod istim nebom.
Upravo taj fenomenalni spoj tradicionalnog (Britanski muzej, Prirodno-istorijski muzej, Vestminsterska opatija, Parlament, Katedrala Svetog Pavla, Univerzitet, Nacionalna Galerija…) i modernog (Ulica Carnaby, Soho distrikt, popularno Londonsko oko…) pruža mogućnost zadovoljenja najrazličitijih interesovanja i afiniteta.
Simboli grada
Posebnoj draži upoznavanja ovog „grada desne noge Dejvida Bekama“ i „leve noge Dejvida Bekama“, da parafraziram duhovitu repliku Hugh Granta iz jednog od njegovih antologijskih filmova, svakako doprinose i neverovatno prostrani i uredni engleski parkovi, poput Hyde parka, Kensington Gardensa, St.James parka i Richmond parka. Prolazeći kroz jedan od njih, u ovom slučaju poznati Green park, dolazi se i do čuvene londonske atrakcije koja je gotovo uvek okružena velikim brojem turista koji ne uspevaju da prikriju uzbuđenje zbog činjenice da se nalaze ispred – raskošne Bakingemske palate. Oni je usplahireno obilaze fotografišući i snimajući smenu stražara i marširanje kraljičine garde, kao i trajno upijajući celovitost prizora.
Najdublji utisak
Ipak, iz mog ličnog iskustva, najpotpuniji osećaj Londona se ostvaruje na njegovim mostovima. Ne samo zbog činjenice da upravo oni lepotom spajaju različite delove grada, već mnogo više zbog veličanstvenog osećaja jedinstvene slobode koji boravak na njima bez rezerve pruža. TowerBridge, London Bridge, Millenium Bridge i brojni drugi… Vi, reka Temza, London i cela planeta ovde postajete jedno.
Pečat Londona
Reči zaista nisu dovoljne da opišu spoljašnju lepotu i duh ovog stamenog engleskog grada, i sigurno su manje inspirativne čak i od letimičnog pogleda na njegovu raskoš i otmenost. Istina je da svet obiluje mestima i gradovima koji će sigurno ostaviti pozitivne utiske na sve one koji se upuste u avanturu njihovog istraživanja, ali po mom dubokom uverenju, utemeljenom na susretu s njim poznih dana prošlog novembra, samo je London taj, jedan jedini, ponosan i večan, koji na svoje goste ostavlja nešto što je mnogo više od utiska. On ostavlja neizbrisiv trag!
