Pošto smo apsolvirali neophodnost uvođenja barem elementarne podrške informacionih tehnologija u poslovanje, pogledajmo šta se dešava na sasvim drugom kraju štapa – kod onih koji prosto ne mogu da zamisle ni jedan trenutak bez informacionih tehnologija…
Čak i ako su vaša znanja i iskustva o informatici i potrošačkoj elektronici minimalna, sigurno znate osnovnu stvar. Elektronske spravice koje nam se uvlače u život ili „gadgets“ (gedžeti), kako ih sve češće i kod nas zovu, su neverovatno zarazna stvar. Dok trepnete, već ste se „navukli“ na neku novu spravicu i više ne možete da zamislite život bez nje.
Naravno, proizvođači ovih sitnica upravo ciljaju tehnološki edukovanu, imućniju publiku, u koju svakako spadaju menadžeri. Savremeni menadžer, međutim, ne sme sebi da dozvoli da podlegne euforiji obožavanja tehnoloških novotarija. Pre svega treba da razmisli o njihovoj upotrebnoj vrednosti i o tome da li će ulaganje u kupovinu tih novotarija biti „isplativa investicija“. Kako ilustrativni primeri mogu da budu najkorisnija preporuka, pokušaćemo da opišemo kako bi mogao da izgleda jedan radni dan menadžera koji koristi sve prednosti savremenih informacionih tehnologija…
Dan mrmota – prvi deo
Njega je u 4.30 probudio živahan r’n’r iz MP3 plejera koji je baš noćas „podcastovao“ preko bluetooth veze sa svojim kućnim serverom. Shvativši da se probudio, njegov kućni informacioni sistem je aktivirao espresso aparat, uključio veliki kućni LCD ekran, prebacio na njega muziku i pustio tiker sa tekućim NASDAQ, DAX, Nikkei i EAFE berzanskim indeksima.
Menadžer je na brzinu prebacio mape Frankfurta i Los Anđelesa u svoj GPS (Global Positioning System) i neophodne adrese i brojeve telefona koji će mu biti potrebni u svoj telefon. Odlučio se za kombinaciju običnog telefona i notebook računara, iako ima kombinovani telefon-PDA-GPS. On zna da je nevolja sa tim simpatičnim uređajem što ta kombinacija troši mnogo struje i baterija, a relativno kratko traje. Ne bi bilo lepo da mu se desi da GPS prestane da radi upravo u trenutku kada treba da se odveze iznajmljenim kolima sa losanđeleskog aerodroma „Tom Bradley“ na mesto sastanka. Pošto je uređaj kombinovani, prestao bi da mu radi i telefon. Ovako, svi neophodni dokumenti su već pripremljeni na notebook računaru, a ako nađe nekoliko sati slobodnog vremena, moći će odmah da prebaci sve snimke sa digitalne kamere i digitalnog kamkordera koje napravi usput, bez straha da će napuniti memorijsku karticu ili potrošiti DV kasete.
Na presedanju u Frankfurtu, još jednom proverava berzu. Priključenje na aerodromsku bežičnu mrežu je veoma jednostavno. Ukucao je broj svoje kreditne kartice i po skromnoj ceni od 2.99 evra dobio izlaz na mrežu u trajanju od 15 minuta. Naravno, za 9.99 evra dobio bi ceo sat, ali on nije imao na raspolaganju ceo sat. Petnaest minuta bilo je sasvim dovoljno da proda maline koje je otkupio novcem zarađenim od opremanja jednog regiona istočne Srbije WiMax mrežom (kompenzacija, naravno).
Dobra strana na Lufthansa letovima je što možete da koristite internet, a još bolje je što će vam na aerodromu pred interkontinentalni let simpatična promoterka uručiti voucher da probate FlyNet – tako ovaj menadžer prekrati vreme do Los Anđelesa malo sa internetom, a malo sa filmovima.
Da je krenuo na drugu stranu, ka aerodromima Changi u Singapuru ili Chiang Kai Shek na Tajvanu, ne bi mogao da koristi internet u avionu, ali je zato plaćanje na aerodromima jednostavnije – ne mora da se upisuje broj kreditne kartice, već vam jednostavno „opterete“ roaming račun vašeg mobilnog telefona. Takođe, bolje je poneti kombinovani uređaj jer je lakši, a na Dalekom istoku je gotovo sva komunikacija podređena portabl uređajima i pristup mreži van aerodroma se obično ne plaća – kultura Dalekog istoka podrazumeva da je bolje da obavite posao nego da vam naplate par dolara ili evra na brzinu. Svako podneblje ima svoju narav i naš menadžer je naučio da to treba poštovati…
Dan mrmota – drugi deo
Potpuno sam svestan da sam vas verovatno iznervirao ovim primerom koji se za vas možda graniči sa naučnom fantastikom. Pogledajmo zato šta za to vreme radi tipični domaći menadžer, koristeći sve prednosti mobilne kancelarije.
I njega je probudila prigodna turbofolk melodija koju je juče prekopirao sa CD-a kupljenog od susednog snabdevača „krajputaša“. To mu je jeftinije nego da „vuče“ pesme sa Interneta. Na računaru su izlazili podaci za lokalni kurs evra po regionima: Dorćol, Zemun, Voždovac, Čubura… Nije tako strašno u odnosu na jučerašnji dan, ali ipak treba javiti ekipama da se preraspodele. Evro je najskuplji na Voždovcu pa tamo treba preneti džakove sa dinarima. Sve što se otkupi nosi se na Čuburu i kupuju se osnovne životne namirnice koje se nose na najskuplju, zemunsku pijacu. Tu se pretače i gorivo. Juče je nabavio odličnu cisternu – „bezolovni“ razvodnjen samo 7%. Ako dospe još malo vode biće to lepih 10% (taman da se auti ne gase odmah) i može da se vozi na Vračar gde je gorivo najskuplje.
Treba reagovati brzo, pa je odmah poslao mejlove i SMS poruke pokretnim timovima. Dok oni vredno rade, on će da pogleda neki film na original SQNY televizoru. Uveče ipak mora da obiđe tim – još uvek nisu smislili nikakvu elektronsku napravu koja će pokupiti dnevni pazar. Sreća pa taj pazar ne mora da se knjiži…
Bez obzira na scenario
Bilo koji scenario da odaberete, neophodnost brze reakcije je kritična stavka, a pokretna kancelarija će vam omogućiti da uvek budete u toku i da možete da preduzmete neophodne akcije.
Naravno, mobilna kancelarija pravi se prema vašim zahtevima i za nju važe sva pravila zdrave ekonomije. Ako vas oprema i servisi koje koristite koštaju više nego što iznosi vaše povećanje profita, onda vam ona nije potrebna. Ipak, možda biste povećali profit mobilnom kancelarijom koja bi imala nešto manje uređaja i koristila neke jeftinije servise. A možda bez mobilne kancelarije uskoro nećete uopšte moći da budete bilo kakav menadžer, jer će poslovi počinjati i završavati se mnogo pre nego što vi čujete za njih. Izaberite sami…
Napomena
Autor najčešće koristi tri računara (kućni, kancelarijski i pokretni) sa kojima je u stalnoj vezi bilo da se nalazi u Lufthansa avionu, na aerodromima Tom Bradley, Changi ili Chang Kai Shek ili u hotelima. Proba kako veze funkcionišu i da li su informacije raspoložive iz čiste radoznalosti, mada bi verovatno probao da proda i maline – kada bi ih imao. Drugi scenarij je čista fikcija, plod autorove mašte koji ne treba dovoditi u relaciju sa bilo kojim stvarnim događajima ili akterima. Sam autor se nikada nije bavio monetarnom trgovinom, a svaka njegova zarada koja potiče od kursnih razlika je posledica puke slučajnosti i nikada nije značajnije narušila njegov poreski profil.
