Marketing pristup primenjen u poslovanju savremene poslovne banke de facto predstavlja strategijski pristup. On integriše različita idejna poslovna određenja sa svrhom kreacije koncepta tržišnosti. Savremeno poslovanje u sektoru bankarstva sve više pretpostavlja poslovni proces marketing procesu.
Marketing je izvorište tržišne usmerenosti menadžmenta poslovne banke i koordinacije vrednosnih napora radi uspešne izgradnje sistema koji proizvodi satisfakciju, interno lociranu na zaposlene, a eksterno na potrošače bankarskih proizvoda. Marketing počiva na principima koji vezuju poslovne aktivnosti (razmeštaju poslovne resurse) prevashodno za potrebe potrošača bankarskih proizvoda i potrebe novih mogućnosti na izabranom, ciljnom tržištu bankarskih proizvoda. Nove mogućnosti uslovljavaju razvoj pravih, strategijskih načina za njihovo iskorišćenje. Sam po sebi, strategijski način uključuje više dimenzija – plansku, organizacionu, stvaralačku. Sve navedene dimenzije imaju jedinstveno opredeljenje: da izađu u susret uočenim i potencijalnim potrebama potrošača bankarskih proizvoda i “proizvedu” rešenja za njihove probleme. Ovo je svojevrsni aspekt plasmana marketing kvaliteta, doprinos održanju i razvoju marketing kulture poslovne banke.
Marketing strategija izraz je tržišne snage poslovne banke, alatka par excellence njene profitabilnosti. Ona je izraz date određenosti upravo iz razloga što zahteva detaljnu analizu makro okruženja (spoljnog ekonomskog ambijenta), poslovnih zadataka i mikro okruženja (unutrašnjeg ekonomskog ambijenta). Ispunjenje navedenih zahteva marketing strategije omogućava uobličavanje procedura, posredstvom kojih se, potencijalno, mogu postići strategijski ciljevi (na primer, kroz različite scenarije poslovnih akcija). Postizanje poslovnih, odnosno marketing ciljeva, kao rezultat uspešnosti aplikacije marketing strategije, ishodi “sticanje nove prednosti nad konkurencijom i, istovremeno, usporavanje opadanja postojeće prednosti nad konkurencijom”. Prednost pokazuje nadmoćnost u poslovnim resursima i njihovoj efikasnoj i efektivnoj upotrebi.
Upotreba resursa sa ovim atributima pretpostavlja ostvarenje adekvatne pozicione vrednosti izražene u visokim kreativnim i prodajnim performansama za potrošače bankarskih proizvoda, odnosno u niskim troškovnim performansama za poslovnu banku. Poziciona vrednost fokusira radne rezultate, vrednosne učinke (na primer, lojalnost potrošača bankarskih proizvoda, visok stepen tržišnog učešća). Kvalitativna logistika marketing strategije uvek je bio marketinški obojen ukupan bankarski proizvod, preciznije – paket ponude proizvoda (gde proizvod predstavlja predmet razmene, dok ostali instrumenti omogućavaju ili stimulišu kontinuirano odvijanje te razmene). Otuda, razvoj marketing strategije treba u vremenu i prostoru da prevazilazi raskorak (nesklad) u performansama, bilo većim prodorom na aktuelno tržište/segment, bilo programom za razvoj novih paketa ponude proizvoda, bilo plasiranjem paketa ponude proizvoda na nova bankarska tržišta ili segmente, uključujući i strana, bilo razgranjavanjem posla (što podrazumeva marketing novih paketa ponude i nove tržišne segmente). U marketing strategiju treba da bude ugrađena filosofija marketinga da bi sve strategijske odluke iskazivale uticaj marketinga, bez obzira na funkcionalnu oblast poslovne banke. Samo na taj i takav način, dakle uz pomoć marketinga, menadžment poslovne banke može da “iskoči iz sopstvene senke” i povede kvalitativan dijalog sa svojim primordijalnim partnerom – potrošačima bankarskih proizvoda.
Za uspeh marketing strategije koja pokriva ciljni kontekst kritična je sposobnost menadžmenta poslovne banke da učini pravilnu procenu u kvantumu i kvalitetu korišćenja marketing instrumenata. Drugim rečima, da upravlja razlikama koje na tržištu “proizvode” potrošači bankarskih proizvoda, poslovni partneri (poslovne kompanije sa kojima se sklapaju ugovorni aranžmani) i konkurenti. Da bi ovako oblikovan strateški koncept bio ostvaren, menadžment poslovne banke treba da svoj aranžman podrži ročnom transformacijom sredstava, selekcijom kreditnih zahteva, formiranjem sume sredstava namenjene odobravanju kredita i upotrebom finansijskog inženjeringa.
Osnovna podloga uspeha marketing strategije jeste fokus na strategijski pravac, koji se zasniva na pretpostavkama o snazi poslovne banke i uticajima poslovnog okruženja, kao i na pretpostavkama potencijalnih poslovnih događaja u odnosu na postojeće okolnosti. Aktivna primena strategijskog pravca poslovne banke na tržištu bankarskih proizvoda postiže se izvršavanjem sledećih marketing aktivnosti: “donošenjem odluke o izboru ciljnog tržišta, segmentacijom ciljnog tržišta, izborom strategijskih alternativa, kreiranjem marketing performansi ponude proizvoda, obezbeđenjem sadejstva i podrške svih poslovnih funkcija i kontrolom i monitoringom izvršavanja marketing aktivnosti”.
Zlatne niti marketinga
Marketinški principi strategije su zlatne niti marketinga. Poslovanje bez principa “slično je pokušaju da se slože delići polomljenog ogledala da bi se video pravi odraz” (David Bohm). Samo uz pomoć principa može se dizajnirati poslovni uspeh. Uspeh je u ostvarenju boljih performansi, kako za stranu koja ispostavlja ponudu, tako i za stranu koja ispostavlja potražnju, u okviru ciljnog bankarskog tržišnog prostora. To su tzv. “trenuci istine”, portfolio priznanja, vrednosti.
Principi koji kroje ruho marketing strategije, pripremajući je da svojom snagom ostvari učešća u svesti (i budžetu) postojećih i potencijalnih potrošača bankarskih proizvoda, su: princip segmentacije, princip targetiranja i princip pozicioniranja.
Princip segmentacije
Princip segmentacije opredeljuje marketing kao kreativan pogled na tržište bankarskih proizvoda. Princip podrazumeva zahtev za kreiranje mape tržišta bankarskih proizvoda na kojoj je moguće izdvojiti ciljne segmente na osnovu sličnog ponašanja potrošača bankarskih proizvoda kao ideje vodilje. Segmentacija je, u osnovi, podela tržišta bankarskih proizvoda na nekoliko preferiranih tržišnih delova. Kada je reč o domenu segmentacije, menadžment poslovne banke treba da izvrši analizu tržišta kao područja svoje poslovne aktivnosti i njegovih sastavnih atara i analizu konkurentskih formata, i da, shodno rezultatima prethodnih analiza, oformi ciljnu marketing strategiju, marketing taktiku i marketing vrednost (brend, usluga, proces). Poruka segmentacije poslovnoj aktivnosti menadžmenta jeste: okrenuti se tržištu bankarskih proizvoda, odnosno potrošačima bankarskih proizvoda, ne bankarskim proizvodima.
Takođe, od važnosti je, kada je reč o određivanju tipova potrošača bankarskih proizvoda i njihovih specifičnih potreba, orijentisati se na primenu više kriterijuma segmentacije: demografskog, geografskog, geo–demografskog, psihografskog. Menadžment poslovne banke treba svoje segmentaciono opredeljenje da usmeri i na rastuće i profitabilne segmente u kojima se na efikasan i efektivan način mogu zadovoljiti sadašnje potrebe potrošača bankarskih proizvoda, odnosno na one segmente za koje se mogu razviti paketi ponude proizvoda radi zadovoljenja njihovih budućih potreba.
Segmenti, dakle, treba da budu: merljivi (iskazani ciframa), značajni po veličini (iskazani adekvatnim brojem potrošača bankarskih proizvoda), pristupačni (“dohvatljivi” u pogledu ostvarenja kontakata) i usklađeni sa paketom ponude proizvoda (tj. paket ponude proizvoda mora da bude harmonizovan sa potrebama, željama i zahtevima potrošača bankarskih proizvoda datog segmenta).
Segmentacija treba da pretpostavi eksterni pristup – kroz punu satisfakciju potrošača bankarskih proizvoda, ali i interni pristup – kroz punu povezanost poslovnih struktura i osoblja poslovne banke prema odabranom ciljnom tržišnom segmentu. Ovako oblikovana segmentacija ima stratešku sadržinu, upravo iz razloga što promoviše spoljnu snagu integrisanosti sa potrošačima bankarskih proizvoda, ali i unutrašnju snagu organizacione integrisanosti. Uopšte uzevši, princip segmentacije treba shvatiti kao inicijalni korak koji određuje životnu putanju poslovne banke.
Mogućnosti na tržištu bankarskih proizvoda su u očima menadžmenta, kako bi uspeo da ih iskoristi. Menadžment na njih treba da gleda stvaralački. To praktično znači da treba da im dodeli adekvatnu ulogu i, shodno tome, da definiše preliminarne ciljeve i izvrši alokaciju resursa u skladu sa dodeljenom ulogom.
Princip targetiranja
Princip targetiranja opredeljuje marketing na efektivno alociranje poslovnih resursa. Princip podrazumeva adekvatno određivanje ciljne grupe za dati paket ponude proizvoda poslovne banke. Da bi ovaj drugi segment marketing strategije zaživeo, tj. postao svrsishodan u realnim poslovnim tokovima, potrebno je pozvati se na četiri kriterijuma koji svojim porukama vaspostavljaju njegovu vrednosnu poziciju. Prvi je obezbeđenje tržišnog segmenta koji svojom apsorpcionom moći može da proizvede očekivanu finansijsku dobit, tj. profit poslovnoj banci. Drugi kriterijum je obezbeđenje rasta. Veći rast poslovne banke po pravilu znači i ostvarenje potencijalno većeg profita. Treći kriterijum je obezbeđenje suštine kompetentnosti, tj. sposobnosti poslovne banke da obezbedi superioran paket ponude proizvoda potrošačima, jer “samo sposobnosti koje su vredne, retke, koje se teško imitiraju i supstituišu mogu biti izvori održive konkurentske prednosti.” I četvrti kriterijum je obezbeđenje konkurentske situacije. Poslovna banka mora da uzme u obzir jačinu konkurencije, uključujući broj konkurenata, broj snabdevača i uticaje ostalih relevantnih spoljnih činilaca.
Princip pozicioniranja
Princip pozicioniranja opredeljuje marketing kao kredibilno vođenje potrošača bankarskih proizvoda (sa svrhom da se između njih i poslovne banke uspostavi poverenje i ostvari pošteni poslovni odnos). Princip podrazumeva upliv u misli potrošača bankarskih proizvoda plasmanom kvalitetnog paketa ponude proizvoda, na dugoročnoj osnovi.
Bitno postignuće, koje promoviše princip, jeste ostvarenje liderskog trona u promislima potrošača bankarskih proizvoda. Do liderske pozicije poslovne banke u bazi podataka potrošača, tj. u njihovom umu, menažment poslovne banke može doći samo kredibilitetom svoje ponude, logistički podržane lancem vrednosti. Lanac vrednosti je koncept koji dezagregira poslovnu banku i njene osnovne strategijske aktivnosti u svrhu razumevanja ponašanja troškovnih odrednica i potencijalnih resursa za diferenciranje. Pozicioniranje, dakle, predstavlja saznanje potrošača bankarskih proizvoda o postojanju poslovne banke i njenog paketa ponude proizvoda. Realna prisutnost pozicioniranja u delokrugu misli potrošača ukazuje na stečeno poverenje, na kontekst koji potrošač može iskazati i na sledeći način: “Ja hoću da budem potrošač proizvoda koje poslovna banka NN ima u svojoj ponudi! Zašto? Zato što je menadžment banke oblikovao ponudu koja je drugačija, specifičnija, ponuda koja se ne može pronaći kod drugih.” Upravo je ova unikatna ponuda izvor stalne energije koja zadržava potrošača bankarskih proizvoda, čini ga lojalnim.
Pretpostavka pozicije menadžmenta banke
Marketinški principi strategije su kritične odrednice marketing filosofije menadžmenta savremene poslovne banke. Oni polaze od potrošača bankarskih proizvoda kao “kontrolne funkcije” marketinga, ciljajući pri tome oblikovanje marketinga kao “integrisane funkcije” koja uključuje u sebe proizvodnu funkciju, funkciju ljudskih resursa i funkciju finansija.
Marketing strategija, podržana marketinškim principima, kontroliše sve aspekte biznis bankarstva, izdvajajući u svom sadržaju četiri varijabile: bankarski proizvod, cenu, kanale isporuke i promociju. Najveća atraktivnost za potrošače bankarskih proizvoda postiže se uspostavljanjem ravnoteže ovih promenljivih. Iskorak jednim instrumentom nije ispravan.
Marketing strategija je osnovna pretpostavka na kojoj menadžment poslovne banke gradi svoju poslovnu poziciju; iskazuje svoju viziju. Ona mora da bude stabilna i prilagodljiva. Polazeći od eksterne sredine (mogućnosti i opasnosti) i od interne sredine (snage i slabosti), marketing strategija definiše marketing ciljeve u smislu satisfakcije potrošača bankarskih proizvoda i ostvarenja dobiti, obima prodaje i učešća na tržištu bankarskih proizvoda. Stručna i sposobna marketing operativa, koristeći poslovne resurse, ishodi efekte strategije. Istina je da ne postoje dobri i loši marketinški principi strategije, već samo uspešni, oni što pokreću marketing relacije, podsećajući menadžment na sebe verbalno i vizuelno.
